SLAVONSKI Brod, Bjelovar, Vinkovci, Pag, samo su neki od hrvatskih gradova u kojima Mile Budak, Franjo Nevistić, Ivan Oršanić ili Julije Makanac, sve ljudi bliski ustaškom režimu iz vremena NDH, imaju “svoje” ulice.
Na to je u Hrvatskom saboru upozorila i Dragana Jeckov, potpredsednik SDSS, koja za “Novosti” kaže da postoji i ulica “10. travnja”, koja podseća na dan kada je stvorena ustaška država.
Da li su ulice u 12 hrvatskih gradova nazvane po tim ljudima zbog njihovih zasluga, jer Budak je bio i pisac, Makanac doktor filozofije ili je posredi nešto drugo?
- Nisu ulice nazvane zbog njihovih zasluga, već zbog rehabilitacije ustaškog režima.
Ozbiljna je politička poruka kada se da naziv ulicama po nosiocima zla i mržnje. Budak je bio potpisnik niza rasnih zakona protiv Roma, Jevreja i Srba i poznat je po stavu da je prisilno iseljavanje i verska konverzija Srba nacionalna politika u NDH.
Makanac je propagirao i tumačio reči Ante Pavelića, Oršanić je bio šef propagande u NDH, a Nevistić sekretar zloglasnog ministra pravosuđa Mirka Puka.
Bilo je do sada puno pokušaja da se promene nazivi ulica koje podsećaju na ljude iz vremena NDH, ali bez rezultata?
- Protesti nevladinih udruženja, zahtevi antifašista, pozivi iz medija nisu dali rezultat. Nije pomoglo ni što je Ustavni sud doneo odluku da je neustavno i nezakonito nazvati ulicu “10. travnja”, a to je ipak urađeno u Slatinskim Drenovcima.
Može li država ipak nešto da uradi?
- Može, jer ima pravo na to na osnovu Ustava gde stoji da Republika Hrvatska nikako ne može da bude sledbenica NDH. Može i na osnovu ratifikovanih konvencija EU čija smo članica. Ali, pre svega postoji moralna obaveza prema demokratskom poretku.
J. KERBLER
Povezani tekstovi
