Kapetanovi apeli Vladi Srbije i srpskom narodu su uzaludni, jer kada bi i hteli, ne mogu sprečiti njegovo izručenje u Hrvatsku iz prostog razloga što je on i australijski državljanin
NEDAVNO su australijski mediji objavili da je Savezni sud te države odbacio poslednju u nizu žalbi na izručenje koju je podneo Dragan Vasiljković, poznat i kao Kapetan Dragan, vođa srpske formacije “Knindže” u Republici Srpskoj Krajini, čije izručenje Hrvatska traži zbog optužbi za ratne zločine.
“Večernje novosti” su objavile i njegov dramatični apel Vladi Srbije i srpskom narodu da spreče njegovo izručenje Zagrebu.
Odluka suda u Australiji nije me iznenadila, a mislim da nije ni Kapetana Dragana. Naime, prilikom našeg poslednjeg susreta u zatvoru Silvervoter kod Sidneja, u avgustu 2011, rekao mi je kako očekuje ovakav epilog, dodajući da on “živ neće u Hrvatsku”.
No, pre ovog poslednjeg susreta, sa Kapetanom sam se susreo mnogo puta, i u toku rata u RSK i posle rata u Srbiji i Australiji.
Prilikom mog prvog boravka u Australiji u septembru 2005, sa Kapetanom sam se susreo u Pertu, u srpskom klubu “Madington”, na čijem imanju je držao školu golfa, u čijim prostorijama sam te večeri držao predavanje. Bilo je to istog dana kada je list “Australijen” na naslovnoj stranici objavio članak pod naslovom “Komandant odreda smrti” s Kapetanovom slikom gde je on sa lobanjom u rukama. Te večeri, za vreme mog predavanja, upravni odbor kluba je kapetanu otkazao korišćenje terena za golf, što ga je veoma pogodilo i uznemirilo. Početkom oktobra te godine došao je u Beograd, gde je održao konferenciju za štampu, na kojoj sam mu bio jedini gost učesnik. U to vreme u Hrvatskoj još nije bio procesuiran, iako su mediji brujali da jeste.
Po povratku u Australiju podnosi tužbu protiv vlasnika lista “Australijen”, od koga traži odštetu za klevetu. U slobodno vreme piše mejlove tadašnjoj hrvatskoj ministarki pravosuđa Vesni Škare Ožbolt, koji i nisu baš bili prijatni i džentlimenski. A ministarka, uverivši se da protiv Kapetana nema nikakvog krivičnog postupka, preko medija poziva potencijalne svedoke njegovih zločina kako bi se mogla sročiti neka krivična prijava. Rezultat te kampanje je rešenje istražnog sudije Županijskog suda u Šibeniku o otvaranju istrage broj Kio-86/05. od 28. novembra iste godine, koje je i danas aktuelno i po kojem se tereti za maltretiranje i ubijanje ratnih zarobljenika, kao i napade na civile tokom 1991. i 1993. godine u RSK.
Isti sud 10. januara 2006. nalaže raspisivanje poternice za Draganom Vasiljkovićem, “nepoznatog prebivališta”, a samo deset dana kasnije australijska policija ga lišava slobode u Sidneju, što je verovatno svetski rekord po brzini realizacije neke međunarodne poternice.
Drugi put smo se sreli u Australiji u decembru 2006, kada sam mu bio svedok na prvom suđenju u Sidneju. Tada sam ga prvi put posetio u zatvoru “Perklea”, kada je još bio uveren da ne može izgubiti ni parnicu za naknadu štete ni biti izručen u Hrvatsku zbog svog australskog državljanstva. Ipak, prvostepeni sud, u toku 2007. odlučuje da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje u RH. Naprotiv, drugostepeni sud, u septembru 2009, odlučuje da nisu ispunjeni uslovi za izručenje iz razloga što “kao Srbin pred hrvatskim pravosuđem ne bi imao pošteno i fer suđenje” i pušta ga na slobodu. Međutim, trećestepeni sud, u martu 2010, poništava drugostepenu i potvrđuje prvostepenu odluku i nalaže mu povratak u zatvor.
Hapse ga nakon 43 dana skrivanja i zatvaraju u zatvor “Silvervoter”, sa mnogo težim režimom. Potpis ministra policije na odluku o izručenju usledio je tek krajem 2011. Kapetan se žalio na ministrovu odluku i predmet je ponovo vraćen pred sud. Iako su mediji najavili da je odbijena poslednja Kapetanova žalba, preostala mu je još jedna, Vrhovnom sudu Australije, koja bi, ako je sud prihvati, mogla odložiti izručenje za izvesno vreme.
Prilikom poslednjeg viđenja u zatvoru “Silvervoter”, Kapetan mi je rekao da se ne boji bilo kojeg suda, ali ga je strah da bi ga u hrvatskom zatvoru mučili ili otrovali. Na pitanje kakva mu je perspektiva pred australijskim pravosuđem, odgovorio mi je da će iskoristiti sve zakonske mogućnosti u sprečavanju izručenja, iako je potpuno svestan da će izgubiti bitku za otprilike tri godine, dodavši već pomenutu rečenicu da živ neće u Hrvatsku.
U međuvremenu je izgubio i spor o naknadi štete za klevetu. Vlasnici lista “Australijen” izveli su svedoke na osnovu kojih je parnični sud zaključio da nije oklevetan i odbio njegovu tužbu. Radi se o svedocima na koje se i hrvatska strana poziva u krivičnom predmetu, a koji su se mnogo godina kasnije, tek na javni poziv pomenute ministarke, setili da su na inkriminisanim mestima viđali čoveka koji odgovara Kapetanovom opisu.
Lično mislim da ti dokazi ni pred hrvatskim pravosuđem, kakvo da jeste, nisu dovoljni ni za optuženje a kamoli za osuđujuću presudu. To sam rekao Kapetanu i prilikom poslednjeg susreta, a to mislim i sada.
Kapetanovi apeli Vladi Srbije i srpskom narodu su uzaludni, jer kada bi i hteli, ne mogu sprečiti njegovo izručenje u Hrvatsku iz prostog razloga što je on i australijski državljanin. No, Vlada Srbije i Srbi širom sveta mogu da mu finansijski pomognu kako bi mogao angažovati dobre advokate i u Australiji radi sprečavanja izručenja, odnosno u Hrvatskoj ako do njega ipak dođe.
