Koliko se naših ljudi nalazi na poternicama Zagreba zbog navodnih ratnih zločina. Istrage u Hrvatskoj u prekidu godinama, a onda se aktiviraju
HRVATSKA traga za više od 1.500 Srba, koje sumnjiči za navodne ratne zločine. Strahuje se, međutim, da je broj daleko veći, s obzirom na to da Zagreb svake godine procesuira nove ljude, dok u statističkim pokazateljima cifre smanjuje. Tvrde ovo za “Novosti” u Dokumentacionom centru “Veritas” i podsećaju da su, kada su po Interpolovim poternicama iz Zagreba počela hapšenja Srba 2001. godine, prikupili podatke o oko 3.600 Srba i pripadnika nekadašnje JNA.
Prema rečima Save Štrpca, direktora Centra, reč je osobama protiv kojih je pokrenuta istraga, podignuta optužnica i koji su osuđeni u odsustvu. Prema poslednjim, zvaničnim podacima sa spiskova koje su Srbija i Hrvatska razmenile 31. marta 2013. godine, u aktivnom statusu je bilo 1.577 procesuiranih Srba. Ipak, sumnja Štrbac, ta brojka ne odgovara istini.
- Matematika im je takva da neke predmete prespajaju, obustavljaju, prebacuju iz jednog suda u drugi i ti podaci im nisu baš najsređeniji – kaže nam Štrbac.
- Dosta su menjali nadležnosti sudova, pa se dešavalo da više sudova istom čoveku sudi za ista dela. Međutim, njima tamo nije ni bitno da li će biti 100 Srba manje ili više u nekom izveštaju.
O nezvaničnim brojevima u Hrvatskoj, međutim, niko ne želi da govori. Očigledno je da na “crne liste” iz dana u dan dolaze novi ljudi, a u Zagrebu se pravdaju da “novih podataka nema, jer ni Srbija ne dostavlja svoje podatke”.
Inače, razmena podataka u poslednje vreme gotovo je “mrtvo slovo na papiru”, pa obe strane traže ažuriranje podataka.
“ORUŽANA POBUNA”
- U bilateralnim kontaktima i Srbija i Hrvatska su naznačile da više nema razmene kao što je bilo dogovoreno pre šest godina, kada je osnovano Poverenstvo za pripremu i razmenu popisa osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine između Hrvatske i Srbije – kaže hrvatski ministar pravosuđa Ante Šprlje i ukazuje da Hrvatska na osnovu zvaničnog popisa traži 1.534 osobe optužene i osuđene u toj zemlji.
Prema rečima Save Štrpca, kada tužilaštvo u Hrvatskoj otvori istragu, nalog se prosleđuje policiji da privede osumnjičenog, zatim se, u većini slučajeva, dostavlja izveštaj “da traženog nema na adresi i tad se raspisuje poternica u Hrvatskoj”, zatim se prosleđuje centrali Interpola u toj zemlji.
- U Interpolu ne utvrđuju dokaze, već je samo bitno da se, ako je poternica crvena, taj čovek po viđenju uhapsi – kaže Štrbac, koji objašnjava da, ako se država za čijim je državljaninom raspisana poternica tome usprotivi u roku od mesec dana, ona se briše iz baze Interpola i potraga za osumnjičenim se ne može odvijati tim kanalima.
Naš sagovornik podseća da se BiH usprotivila poternicama za oko 30 ljudi koje je tražila Srbija, među kojimaa su bili Naser Orić, Hakija Meholjić, Amir Mehmedović i Manojlo Milovanović, pa je Interpol povukao te međunarodne poternice.
- To ne znači da je postupak protiv tih ljudi prestao, on se i dalje vodi, ali za njima se ne traga preko Interpola. Takođe to ne znači da ti ljudi negde na granicama ili u inostranstvu neće biti uhapšeni, jer neke države imaju i direktne bilateralne sporazume koji to regulišu – ukazuje Štrbac, dodajući da Srbija nikada nije koristila mogućnost protivljenja poternicama protiv Srba iz Hrvatske i Bosne koji su njeni državljani.
Inače, na sajtu Dokumentacionog centra “Veritas” objavljeni su svi spiskovi Srba procesuiranih u Hrvatskoj, do kojih je ova organizacija uspela da dođe. Oni te spiskove objavljuju još od 2004.
I MEDICINSKA SESTRA NA SPISKU
ŠTRBAC nam kaže da je mnogima sa hrvatskih poternica za ratne zločine jedina krivica što su bili Srbi u nekoj jedinici.
- Imali smo na poternici zbog oružane pobune i medicinsku sestru koja je radila u bolnici u Kninu i negovala ranjene – kaže nam Štrbac.
Povezani tekstovi
