Вечерње новости, 13.10.2015, Саво Штрбац: Убијање новинара на Банији

Према извештају међународне организације “Репортери без граница”, током ратних сукоба од 1991. до 1995. погинуло је укупно 75 новинара, сниматеља и фоторепортера

ПРЕ неки дан обележена је годишњица убиства чланова из шабачке екипе РТС: новинара Зорана Амиџића, сниматеља Боре Петровића и асистента сниматеља Дејана Милићевића, те уредника Радио Шапца Сретена Илића, које се десило 9. октобра 1991. године на Банији на путу Петриња – Глина.

Аутомобил у ком су се налазили нападнут је из заседе и изрешетан са више од двеста метака. Претпоставља се да су екипу РТС напале хрватске војне или паравојне снаге, пошто су се подаци из њихових новинарских бележница убрзо појавили у хрватској штампи.

Овај злочин још није разрешен, нити су утврђене убице и налогодавци.

Према извештају међународне организације “Репортери без граница”, током ратних сукоба од 1991. до 1995. погинуло је укупно 75 новинара, сниматеља и фоторепортера, од тога 45 на подручју бивше Југославије.

Рат на Косову и Метохији и бомбардовање однели су још новинара. Од 1991. до 2001, према подацима УНС, 39 новинара и медијских радника, који су радили за српске редакције, убијено је, киднаповано, нестало или изгубило живот под нерасветљеним околностима. Лето и јесен 1991. на Банији били су кобни за више новинара, како домаћих тако и страних.

Немачки новинар Егон Шкотланд, дописник листа “Зидојче цајтунг”, био је први новинар који је погинуо у рату деведесетих на подручју бивше Југославије. Било је то 26. јула 1991. На прилазу хрватском селу Јукинац код Глине, на возило у којем су се налазили немачки новинари, отворена је ватра при чему је Шкотланд погођен. Искрварио је на путу до болнице. Вест о његовом страдању, која је потресла немачку јавност, била је повод за оснивање асоцијације “Новинари помажу новинарима” која је касније прерасла у немачки огранак “Репортера без граница”.

За убиство немачког новинара по командној одговорности терети се Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, који је у јулу ове године, након девет и по година проведених у екстрадиционом притвору у Аустралији изручен у Хрватску, где још чека на завршетак истраге.

Сниматељ ХТВ Гордан Ледерер погинуо је 10. августа 1991. док је снимао хрватске војнике у акцији на брду Чукур изнад Хрватске Костајнице. Новинар Владо Мареш и сниматељ Вељко Ђуровић су 11. августа наводног снајперисту који је усмртио Ледерера интервјуисали за информативни програм РТС. По писању “Хрватског тједника” од 22. августа 1991. реч је о Милану Зорићу, који је у одсутности био и осуђен на Жупанијском суду у Сиску 1999. године. Но, на његову жалбу Врховни суд Републике Хрватске је у септембру 2002. одбио оптужбу јер је Војни суд у Загребу у овом поступку обуставио кривични поступак због примене Закона о општем опросту.

Руски новинари Владимир Ногин и Генадиј Куреној, београдски дописници ТВ компаније Останкино, крајем августа 1991. кренули су колима из Београда на Банију да на лицу места сниме вруће репортаже. Првог септембра 1991. њихово путовање је прекинуто у зони борби између Срба и Хрвата у околици Хрватске Костајнице. Од тада су за руским новинарима трагале различите комисије и инстанце, укључујући и неколико комисија које је именовала руска Дума, али резултати њихових истрага нису давали одговор на питање шта се догодило и каква је судбина несретних репортера. Хрвати су одговорност за њихову смрт пребацивале на “српске побуњенике” а Срби на “хрватске сецесионисте”, док су се чланови комисија руске Думе жестоко конфронтирали по том питању. Њихови посмртни остаци до данас нису пронађени. Ни за њихову смрт није нико одговарао.

Француски новинар Пјер Блачет, специјални известилац за француске медије, заједно са швајцарским новинаром Патриком Ђигантијем, личним возилом недалеко касарне ЈНА у граду Петриња 19. септембра 1991. године налетио је на противтенковску мину. Том приликом Бланчет је погинуо, а Патрик Ђиганти је тешко рањен. Ни за овај догађај нико није процесиуран.

У Топуском је у априлу 2014. одржан државни стручни скуп учитеља и наставника историје на тему “Домовински рат – Бановина у Домовинском рату” у организацији хрватске Агенције за одгој и образовање. Међу предавачима био је и оснивач и председник Агенције за истраживање ратних сукоба, пензионисани пуковник Ивица Панџа Оркан, који је одржао предавање на тему “Страдавање новинара на Бановини – Пуцањ у истину о Домовинско рату”. Споменуо је све страдале новинаре на Банији, осим српских.

Истражујући убиство неких новинара на Банији на питање “ко их уби”, најчешће сам добијао одговор: “Уби их рат. Нашли су се у погрешно време на погрешном месту”.