Naši zapadni susedi već počeli da postavljaju uslove za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Kada se vrati narod i poprave crkve, vratiće se i umetnine, poručuju stručnjaci
- To blago nije otuđeno ili ukradeno, već je sklanjano kako bi bilo sačuvano od uništenja. I to nije hrvatsko kulturno blago, već blago Srpske pravoslavne crkve. Ili Hrvati ne znaju šta traže ili možda Hrvatska hoće da pošalje poruku Srbima da želi da se vrate – kaže, za „Novosti“, Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka u Beogradu.
On navodi da se niko iz Srbije ne protivi tome da ono što je sačuvano iz srpskih eparhija u Hrvatskoj u njih bude i vraćeno, ali tamo gde žive Srbi i gde su obnovljene crkve. Problem je gde vratiti one ikone iz hramova koji su uništeni.
- Nekada je postojao Muzej Srba u Hrvatskoj, a Srbi su bili konstitutivni narod u Ustavu. Sada nema ni jednog, ni drugog – konstatuje Popović.
Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja i član državne komisije koja je spasavala kulturna dobra tokom rata, izričito je protiv da Srbija podleže „hrvatskim ucenama“ i podseća na mnoštvo srpskih crkava i manastira koji su spaljeni i uništeni:
- Kad se vrati narod i kad se poprave crkve, i mi ćemo vratiti ikone. Većina stvari koje su do sada vraćene vraćene su političkom odlukom, bez konsultovanja struke.
Osim crkvene imovine, kako kaže, do sada je vraćena čuvena Bauerova zbirka, u kojoj je bilo i srpskih umetnika, i deo kolekcije iz Muzeja u Vukovaru, koji je takođe bio srpsko-hrvatski, pa je kroatizovan.
- Bio sam protiv toga da se u Srbiju sklanja ono što je hrvatsko, već da se to pohrani tamo u bunkerima. Deo komisije u kojoj sam bio spasavao je naše umetnine i relikvije iz hramova u Zapadnoj Slavoniji, Ravnim kotarima i Bukovici – objašnjava Kusovac.
Ipak, ogroman deo blaga koje je nestalo, ako već nije spaljeno i ruinirano, završio je u rukama hrvatskih lopova i trgovaca umetninama. Asocijacija izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske podseća da je nestalo oko 7.000 ikona, od kojih se neke i danas prodaju „na crno“.
- Očekivali smo da će nakon ulaska Hrvatske u EU biti zaustavljeno svojatanje srpske kulturne baštine, ali, nažalost, ta se praksa nastavlja – poručuje predsednik Asocijacije Milojko Budimir, i dodaje da se s pokušajem osnivanja „hrvatske pravoslavne crkve“ nastoji oduzeti i imovina SPC.
Takođe, navodi da je, osim ikona i bogoslužbenih predmeta, uništen i najveći deo srpske spomeničke građe, među kojom i 3.000 spomenika NOB, vezanih za antifašističku borbu Srba. Asocijacija je ovo nazvala kulturocidom, odnosno kulturnim genocidom, i podsetila da su knjige pisane ćirilicom odavno završile na lomači.
- Ono sa čim se Evropska komisija ne slaže teško da se može naći u pregovaračkim zahtevima, bez obzira na insistiranje neke države. Mislim da je hrvatski uslov jedan od takvih – kaže Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za EU integracije u prošlom skupštinskom sazivu.
On objašnjava da će se u bilateralnim kontaktima tokom pregovora verovatno pojavljivati različiti zahtevi naših suseda:
- Tu će se verovatno javiti i pitanje zaštite nacionalnih manjina, ali to je i inače obuhvaćeno pregovaračkim poglavljima. Ipak, i tu je nerealno očekivati da će biti prihvaćena bilo kakva ekstremna ideja. Sa Hrvatskom će sigurno biti otvoreno i pitanje granice na Dunavu, i za nas bi bilo najbolje da to rešimo za dve-tri godine, a ne da čekamo da se pregovarački proces približi kraju.
Povezani tekstovi
