Preglasavanjem, petočlano sudsko veće Haškog tribunala izbrisalo najmanje 2.000 ubijenih i 220.000 Srba proteranih sa svojih ognjišta. Meronovo veće izbrisalo jasan zločinački poduhvat hrvatskog državnog i vojnog vrha i sve zločine u “Oluji”
PRAVDA je pogažena. Politika je ugasila međunarodno pravo i pravdu. Sud formiran da bude iznad svih sudova i da nepristrasno donosi pravične odluke – narugao se srpskim žrtvama. Omalovažio je svoje kolege iz prvostepenog veća, koje su argumentovano utvrdile da je u slučaju akcije “Oluja” postojalo zločinačko udruživanje, da je ubijeno više od 2.000 Srba u Krajini, da je upotrebom prekomerne sile i brojnim zločinima proterano više od 220.000 krajiških Srba.
I, bez obzira na to što je sve to bilo potkrepljeno hiljadama stranica dokaza, Meronovo sudsko veće je samo u nekoliko rečenica, bez ijednog valjanog obrazloženja, presudilo – nije bilo zločinačkog udruživanja, nije bilo nikakvih zločina, Gotovina i Markač nisu ni za šta krivi!
Čak se ni Gotovina i Markač nisu nadali ovakvom preokretu. Samo koji sat posle oslobađajuće presude priznali su – nadali su samo ublažavanju kazne, koja je u prvostepenoj presudi glasila 24 i 18 godina.
I nisu samo krivci za srpske žrtve u “Oluji” ostali nekažnjeni. Tokom rata u Hrvatskoj poginulo je i nestalo 6.990 uglavnom Srba, a Haški tribunal, koji je osnovao SB UN kako bi istražio sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije, kaznio odgovorne i žrtvama doneo pravdu, upravo je oslobodio poslednju dvojicu optuženih, a žrtvama poručio – ovde nema krivih!
Do danas, identifikovano je i sahranjeno 4.917 osoba, dok se za njih još 2.073 traga više od 17 godina!
Prema najdetaljnijoj evidenciji o događajima u Hrvatskoj, koju vodi “Veritas”, poginuo je 4.451 muškarac, odnosno 91 odsto, i 466 žena, to jest devet odsto. Najmlađih, onih koji još nisu bili ni punoletni, poginulo je 50. Od 18 do 60 godina – njih 3.782, dok je 671 osoba imala više od šest decenija.
Broj žrtava onih koji su poginuli tokom rata, nažalost, mnogo je veći. Nema imena onih čija su tela preneta odmah u Srbiju, a kojih je, prema nekim procenama, nekoliko hiljada.
“Oluja”, “mirovna” operacija hrvatskih snaga, koja je odnela mnoge živote, krenula je 5. avgusta 1995. godine. Za oko 48 sati, preko 90 odsto tamošnjih Srba napustilo je svoje domove u Severnoj Dalmaciji, Liki, Kordunu i Baniji. Od kada su počela granatiranja, pa i po njihovom prestanku, ubijeno ih je, za ta dva dana, preko dve hiljade. Većinom su to bile stare i iznemogle osobe koje je rat naterao na napuste svoje kuće.
Haška abolicija hrvatskih zločina obuhvatila je i ubistvo desetak mentalnih bolesnika i stariji bračni par u Dvoru na Uni. Ovaj zločin, odigran pred očima pripadnika danskog bataljona Unprofora, kao da se nije ni dogodio.
Hrvatska policija je 2006. godine predala državnom tužilaštvu izveštaj o krivičnom delu u kome se navodi da su ove civile ubili pripadnici paravojnih formacija SAO Krajine pri povlačenju iz Dvora, 8. avgusta 1995. godine. Žrtve su navodno dovedene u Dvor iz psihijatrijske ustanove u Petrinji. O tom zločinu u Hrvatskoj prvi su progovorili sami pripadnici danskog odreda.
Savo Štrbac direktor “Veritasa”kaže da je ovom presudom Hag – poništio udruženi zločinački poduhvat.
- Čedo Haškog tribunala, udruženi zločinački poduhvat, ubijen je ovom presudom – sa žaljenjem će Savo Štrbac. – On je specifičan po tome što se presuda ne odnosi samo na one kojima se sudi nego i na mnogo širi krug ljudi, pa i na državi vrh, a ovde je bio obuhvaćen ceo vojni i politički vrh.
Upitan kako će ovakva presuda uticati na protivtužbu koju je Srbija podnela protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, Štrbac koji je član našeg pravnog tima, odgovara:
- Ne smemo se pomiriti sa ovom presudom. Imamo sreću u nesreći da postoje još dva procesa za zločine u Hrvatskoj. Ova presuda je imperativ da Srbija ne sme da se povuče iz procesa pred Međunarodnom sudom pravde, niti da pristane na bilo kakve dogovore sa Hrvatskom. Mora da se ide do kraja i da se pokuša ispraviti ova nepravda.
- Predmetom “Oluja”, koji se, nažalost, ovako završio, obuhvaćen je samo jedan deo zločina u Hrvatskoj i u vremenskom periodu od avgusta do septembra – nastavlja naš sagovornik. – Optužnica je skraćivana i sužavana više puta. Tužilaštvo nije sve obuhvatilo. Ceo sever je ostao van domašaja ove haške presude, kao i mnogi sektori u Lici u kojima su počinjeni stravični zločini. I ovakva presuda trebalo bi da bude imperativ da istrajemo. Glavni pretres u tom procesu pred Međunarodnim sudom pravde, najvišim sudom UN, biće održan u drugoj polovini sledeće godine. Pored toga, za februar je zakazano ročište u Americi protiv američke organizacije MRI, koju smo takođe tužili.
Da je Hrvatska lobirala gde je stigla, tvrdi i haški advokat Toma Višnjić. On kaže da su Hrvati “odigrali” na više linija: pravnoj, političkoj i vojnoj.
- Politička se svodi na lobiranje u Americi i prikazivanje da je onakva prvostepena presuda direktno protiv američkih interesa, ne zato što je Amerika pomagala “Oluji” i zato što je izvedena pod njihovom prećutnom odobrenju, nego zato što će se tu ustanovljeni standard primeniti na sadašnje ratove u Iraku, Avganistanu i Siriji – objašnjava Višnjić. – Tako široko ustanovljena odgovornost bi im, jednostavno, onemogućila da vode vojne operacije, odnosno izlagala bi njihov komandni sastav riziku krivičnog gonjenja.
Drugi smer lobiranja išao je ka lobiranju u pravnim krugovima stručnjaka za međunarodno krivično pravo sa posebnim akcentom na napad na zajednički zločinački poduhvat, koji se primenjivao prilikom odlučivanja o odgovornsti pred Tribunalom, i potrebe da se zameni klasičnim oblicima odgovornosti.
Treća, ali ništa manje važna bitka odnosi se na to da se karakter ratova od devedestih godina pa do danas promenio. Naime, optužbe za prekomerno granatiranje koje se navode u svim predmetima u Haškom tribunalu, od Vukovara, preko BiH, i Krajine, pa sve do KiM, “uspostavili” su eksperti engleske vojske. Međutim, kada je taj isti standard trebalo da se primeni na događaje u Iraku i Avganistanu, pojavile su se teškoće, pa je Tužilaštvo polako prestajalo da insistira na tome.
Povezani tekstovi
