Članica EU Hrvatska osporava osnovna ljudska i politička prava našem narodu. Zahtevi da se Srbima upotreba pisma dozvoli samo u sredinama gde imaju natpolovičnu većinu
HRVATSKA, iako članica Evropske unije, i dalje krši osnovna ljudska i politička prava srpskog naroda. Srbi nisu povratili svoja stanarska prava, neki ni vratili imovinu, zanemarljiv je broj kažnjenih za ratne zločine nad njima, osporava im se upotreba ćirilice, dovode u pitanje mesta u Saboru. Nisu ostvarena ni prava Srba garantovana Erdutskim sporazumom, pa tako Zajedničko veće opština u Slavoniji nije postalo ustanova Republike Hrvatske.
To potvrđuje i godišnji izveštaj Naprednog kluba o političkim pravima Srba u državama regiona.
Više od 600.000 Hrvata potpisalo je peticiju kojom se traži referendum o upotrebi ćirilice u opštinama gde živi više od 33 odsto Srba, što je inače Ustavom zagarantovano pravo manjinama. Traži se da se Srbima dozvoli da svoje pismo koriste samo tamo gde imaju natpolovičnu većinu.
- To znači da se više od 15 odsto Hrvata koji žive na planeti izjasnilo protiv poštovanja manjinskih prava jednog od naroda koji živi u Hrvatskoj, kada je reč o upotrebi ćirilice – objašnjava za „Novosti“ Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba. – Država Hrvatska štitila je u početku dvojezične table na institucijama, ali nije ni pokušala da zaustavi institucionalne izvore hrvatskog šovinizma.
U ovoj oblasti izveštaj Naprednog kluba beleži veliko pogoršanje stanja tokom poslednjih godinu dana. Više od 20.000 ljudi demonstriralo je u Zagrebu protiv uvođenja zvaničnih natpisa na ćiriličnom pismu. Internetom je kružio spisak 35 srpskih prodavnica u Vukovaru, uz imena vlasnika, sa pozivom da ih bojkotuju. „Ne kupujte u tim radnjama sve dok se ćirilica ne makne iz Vukovara“, pisalo je u pozivu. Posle niza incidenata, lomljenja tabli, protesta i peticija – ovo pitanje otvoreno je pred Ustavnim sudom.
- U izveštaju smo se bavili pre svega političkim pravima, mada su ugrožena i osnovna, ljudska prava našeg naroda u Hrvatskoj – objašnjava Antić. – Zabrinjavajuće je što pojedini zvaničnici javno osporavaju pravo Srba da imaju zagarantovana mesta u Saboru, bez obzira na izborni rezultat. Iz krugova tamošnje političke elite stalno čujemo kako je to pravo suvišno i nepotrebno.
Sporna je, navodi, i odluka da će se oduzimati pravo na prebivalište svim Srbima koji ne uspeju da dokažu da su u poslednjih godinu dana bar tri meseca boravili na teritoriji Hrvatske. Policija uveliko obilazi srpska sela, proveravajući ko tu živi, a ko ne. Ako se utvrdi da ne žive tamo, izgubiće i pravo glasa.
VIŠE ODLAZI, NEGO ŠTO SE VRAĆA
U DANAŠNjOJ Hrvatskoj živi 186.633 Srba, što je 4,36 odsto celokupnog stanovništva te države. Uprkos stalnim uveravanjima hrvatskih vlasti da se radi na povratku srpskih prognanika, te da je mnogo novca uloženo u obnovu porušene imovine i povraćaj otetih nepokretnosti, ispostavilo se da je broj pripadnika srpskog naroda smanjen za 14.998 u odnosu na 2001. godinu. A u poređenju sa 1991, Srba je danas manje za 395.030. Samo 2009. ih se 4.458 doselilo u Srbiju, dok se 775 vratilo.
Povezani tekstovi
