PRESUDE izrečene Branimiru Glavašu i ostalim saoptuženima, minimalne su ili čak ispod minimuma, daleko manje nego što bi bila primerena kazna za dela koja su počinili. Sud im je, praktično, izrekao kaznu toliku da pokrije vreme koje su već proveli u pritvoru i zatvoru po prvoj presudi, koja je u međuvremenu ukinuta, tako da će već sutra biti slobodni ljudi – kaže za “Novosti” Savo Štrbac, prvi čovek Dokumentaciono-informacionog centra Veritas i nekadašnji sudija.
On dodaje da je sledeća godina u Hrvatskoj izborna i siguran je da će Glavaš, kao političar, to kapitalizovati. Takođe, će kapitalizovati, kaže, i svoje ponašanje u sudnici, tokom izricanja presude, kada je sudija odbio da ga pusti da izađe i ne sluša obrazloženje, a on ga bahato opsovao. – Sve ovo i dalje prolazi kod dela biračkog tela – konstatuje Štrba i dodao:
- Maksimalna kazna za delo za koje su gonjeni jeste 20 godina, a minimalna pet. Glavaš je dobio osam, Gordana Getoš Magdić četiri, preostala dvojica po tri. Ne vidim koje su to bile naročito olakšavajuće okolnosti u vreme izvršenja dela koje bi opravdale sankciju ispod zakonskog minimuma!
Čini mi se da su proglašeni krivim isključivo zbog međunarodne zajednice, ali su kazne takve da će već sutra, ako ne i danas, biti slobodni. Štrbac još dodaje da je čak i dve decenije zatvora malo za ubijanje srpskih civila i bacanje u Dravu vezanih ruku, nogu i selotejpa zalepljenog preko usta, da slučajno ne isplivaju (slučaj “Selotejp”). Pa ipak, iako je dva puta pogođen rafalom u glavu i bačen u vodu, Ratoslav Ratković je uspeo da se spase i preživi da bi svedočio.
- Dve decenije je malo i za mučenje i smrt Čedomira Vučkovića, kog su naterali da pije kiselinu za akumulator. Ljudi su posle pričali da je od strahovitog bola, jer su mu goreli jednjak i utroba, uspeo nemoguće – da razvali zaključana vrata garaže i izleti, da bi ga u dvorištu ustrelili. Uprkos svemu, ne verujem ni da će im ove simbolične kazne ostati. Cenim da će uložiti žalbe, pa će možda postupak biti vraćen na ponovno odlučivanje ili će se otegnuti i ko zna koliko trajati, da Glavaš i ostali nikada ne dožive pravosnažnu presudu i da formalno ostanu nevini – zaključuje Štrbac.
POENI PRED IZBORNU GODINU
NOVU presudu Glavašu Štrbac posmatra i kroz politički kontekst, dodajući da je sledeća godina u Hrvatskoj izborna, i siguran je “da će Glavaš, kao političar, to kapitalizovati”. Takođe će, kaže,kapitalizovati, i svoje ponašanje u sudnici, tokom izricanja presude, kada je sudija odbio da ga pusti da izađe i ne sluša obrazloženje, a on ga bahato opsovao.
- Sve ovo i dalje prolazi kod dela biračkog tela – konstatuje Štrbac.
Mnogi od svedoka su u međuvremenu umrli, mnogi su menjali iskaze, a mnogi koji su bili informisani o tim stravičnim događajima više ne žele o njima da govore. Glavaš je sve vreme tvrdio da je nevin i da nije bio informisan o zločinima koji mu se stavljaju na teret.
Ceo slučaj je najbolja slika hrvatskog pravosuđa prema ratnom zločinu i zločincima jer ni trideset dve godine posle tih događaja nije donesena pravosnažna presuda.
Analitičar i bivši hrvatski ambasador i političar Božo Kovačević kaže da je očekivao ovakvu presudu i da nije iznenađen:
- Mislim da je ova presuda šamar Ustavnom sudu koji se, po mom mišljenju, suprotno svojim ovlašćenjima, umešao u suštinu vođenja sudskog procesa i poništio kaznu koja je bila gotovo već odslužena.
Savo Štrbac, prvi čovek Dokumentaciono-informacionog centra Veritas i nekadašnji sudija, ocenio je za “Novosti” da su presude izrečene Branimiru Glavašu i saoptuženima, minimalne ili čak ispod minimuma, daleko manje nego što bi bila primerena kazna za dela koja su počinili:
- Sud im je, praktično, izrekao kaznu toliku da pokrije vreme koje su već proveli u pritvoru i zatvoru po prvoj presudi, koja je u međuvremenu ukinuta, tako da će maltene već sutra biti slobodni ljudi.
Maksimalna kazna za delo za koje su gonjeni jeste 20 godina, a minimalna pet, a svi zajedno su dobili manje od maksimalne kazne, ukupno 17 godina:
- Ne vidim koje su to bile naročito olakšavajuće okolnosti u vreme izvršenja dela koje bi opravdale sankciju ispod zakonskog minimuma! Čini mi se da su proglašeni krivim isključivo zbog međunarodne zajednice, ali su kazne takve da će već sutra, ako ne i danas, biti slobodni.
Štrbac još dodaje da je čak i dve decenije zatvora malo za ubijanje srpskih civila i bacanje u Dravu vezanih ruku, nogu i selotejpa zalepljenog preko usta, da slučajno ne isplivaju (slučaj “Selotejp”).
Iako je dva puta pogođen rafalom u glavu i bačen u vodu, Ratoslav Ratković je uspeo da se spase i preživi Glavaševe stravične operacije u Slavoniji, o čemu je i svedočio.
- Dve decenije je malo i za mučenje i smrt Čedomira Vučkovića, kog su naterali da pije kiselinu za akumulator. Ljudi su posle pričali da je od strahovitog bola, jer su mu goreli jednjak i utroba, uspeo nemoguće – da razvali zaključana vrata garaže i izleti, da bi ga u dvorištu upucali. Uprkos svemu, ne verujem ni da će im ove simbolične kazne ostati. Cenim da će uložiti žalbe, pa će možda postupak biti vraćen na ponovno odlučivanje ili će se otegnuti i ko zna koliko trajati, da Glavaš i ostali nikada ne dožive pravosnažnu presudu i da formalno ostanu nevini – zaključuje Štrbac.
V. Crnjanski Spasojević
Povezani tekstovi
