Primedbe se posebno odnose na imovinu srpskih banaka i preduzeća, kao i na imovinu građana Srbije koja je ostala u Republici Hrvatskoj i koja je u međuvremenu uzurpirana i nezakonito otuđena.
- I EU i svima ostalima moramo da pošaljemo pisma jer Hrvatska ne primenjuje sporazum koji se odnosi na vraćanje privatne svojine. Privatna svojina je svetinja na Zapadu i u EU. Zamislite taj voluntarizam kad bi EU neke svoje zakone primenjivala, a neke ne – rekao je Antić.
Najzainteresovaniji da se ova tema konačno raspetlja su svakako izbeglice iz Hrvatske i BiH čija su stečena prava osporava, a imovina uzurpirana. Otud se Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, krovne organizacije izbeglih i proteranih lica, nada da je ova najava novog srpskog predstavnika u Stalnom mešovitom komitetu za sukcesiju Olivera Antića na talasu njihovih očekivanja da se problemi koji su regulisani Aneksom G Bečkog sporazuma konačno u bilateralnim pregovorima sa susednim državama Hrvatskom i BiH konačno stave na dnevi red.
- Mi očekujemo ono što tražimo već godinama, a to je da se pitanje svojine i stečenih prava konačno reše u skladu s ljudskim pravima i Aneksom G u kojem se kaže da sva prava koja su građani i pravna lica imala na dan 31. 12. 1991. godine moraju biti vraćena, a da će odluke o promeni vlasnika imovine koja je otuđena pod pritiscima i pretnjama biti proglašene ništavnim – kaže za “Vesti” Linta.
On napominje da je hrvatski Sabor ratifikovao Sporazum o sukcesiji 2004, a i da u njihovom ustavu i piše da svi međudržavni ugovori koji su sklopljeni i ratifikovani u Saboru imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona i da su deo unutrašnjeg zakonodavstva.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Advokat Štrbac iz svoje prakse navodi slučaj jednog Pančevca koji je napravio lepu kuću u Zadru, a kad je posle rata došao da je obiđe nije mogao ni da uđe u nju, dok ga je čovek koji se u nju uselio tvrdio da su se oni zamenili. Dok je ovaj bio u čudu, jer ga prvi put vidi, on ga je ubeđivao da su potpisali ugovor u prisustvu dva svedoka, jednog Hrvata i jednog Srbina, i da su sve proslavili jednjim jagnjetom i vinom – priča Štrbac.
A trgovina je izgledala ovako – velelepna kuća na obali mora za kuću u nekom selu kraj Obrovca. Sud je, naravno, bio na strani Hrvata, iako pisanog ugovora nije bilo.
Dakle, s pravno-formalne strane Hrvatska ima obavezu da ispoštuje bečki sporazum, ali se to u mnogim slučajevima i kad su u pitanju prognani Srbi iz Hrvatske i imovina srpskih firmi, ne dešava.
Advokat Savo Štrbac i bivši sudija u Hrvatskoj, međutim, primećuje da stalno pozivanje izbegličkih udruženja na Aneks G samo po sebi nije dovoljno i ne rešava njihov problem.
- Ne može niko da očekuje da će se dobrom voljom hrvatske države, samo zbog obaveze proistekle iz pomenutog aneksa, sva uzurpirana imovina, prevarom ili na silu otuđena, biti vraćena. I ranije je postojao zakon i u Hrvatskoj, da se promet nekretnina obavljen po pritiskom ili ucenama ne može smatrati validnim, ali kao i u vezi s tim zakonom, tako i primenom pomenutog aneksa, moraju se u svakom konkretnom slučaju pokrenuti sudski postupci u kojima će se to i dokazati – objašnjava Štrbac.
Iako bi svako od oštećenih građana morao da zasuče rukave i potraži pravdu pred hrvatskim sudovima, prognoze da će se to desiti, a nezakonito oduzeta imovina i stečena prava biti vraćena nisu optimistične.
- Šta vrede zakoni i međunarodne preuzete obaveze ako imate pristrasno i neprofesionalno sudstvo, kao što je to u velikoj meri u Hrvatskoj – primećuje Štrbac.
Zašto se u proteklih osam godina, kako tvrdi Linta, srpski pregovarači u Komitetu za sukcesiju nisu više bavili ovom problematikom možda ćemo saznati već početkom sledeće godine.
Linta, narodni poslanik sa liste Srpske napredne stranke, očekuje da će tada biti sazvana posebna sednica Narodne skupštine o kršenju ljudskih prava prognanih Srba i drugih oštećenih građana, nakon čega bi bila usvojena rezolucija kojom bi se država Srbija obavezala da pokrene suštinski dijalog sa Zagrebom i Sarajevom o ovim pitanjima, dok bi u razgovoru s međunarodnom zajednicom stalno isticala izostanak primene, pre svega od strane Hrvatske, obaveza iz Sporazuma o sukcesiji.
Briselska veza
Postoji teza da se srpski pregovarači u Komitetu za sukcesiju nisu previše uprezali oko imovine koja je ostala u Hrvatskoj i zbog Brisela koji je već pripremio teren za ulazak ove bivše ju republike u EU. Zbog “mira među evropejcima” Hrvatima se gledalo kroz prste, pa će tako naredne godine Hvratska verovatno biti poslednja država sa balkanskih prostora koja će ući u zajednicu evropskih država.
Srbija ni ne zna šta joj je oteto
Pored nesumnjivog eskiviranja vlasti u Zagrebu da ispuni dogovore iz Sporazuma o sukcesiji, problemi postoje i na srpskoj strani.
U srpskim državnim institucijama ne postoji na jednom mestu spisak preduzeća koja potražuju svoju imovinu u Republici Hrvatskoj, niti su poznate sve njihove nepokretnosti koje su ostale na teritoriji druge države nakon raspada SFRJ.
Dodatni problem je što su mnoge firme u međuvremenu otišle u stečaj, likvidirane ili su privatizovane. Novi vlasnici neretko i ne znaju šta je firma koju su kupili imala u posedu na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, a sada nezavisnih država.
Na jednom od spiskova, ali očito ne konačnom i ne potpunom, kao pretendenti na imovinu u Hrvatskoj navedeni su Jugoslovensko rečno brodarstvo Beograd i Izdavačko preduzeće Prosveta, takođe iz srpske prestonice.
Oba preduzeća su bila privatizovana, pa su privatizacioni ugovori raskinuti. U Agenciji za privatizaciju, međutim, tvrde da ni JRB ni Prosveta nemaju imovinu u Hrvatskoj. Tako se desilo da se direktoru Prosvete javio advokat s ponudom da otkupi poslovni prostor te firme u drugoj državi. I to nepokretnost o kojoj u postojećoj dokumentaciji Prosvete nije bilo nikakvog traga.
- Što nas to čudi, kad se ovih dana uveravamo da ni država Srbija ne zna ko sve stanuje u stanovima na njenoj teritoriji, a koje su u vlasništvu državne Direkcije za imovinu – primećuje Savo Štrbac.
Povezani tekstovi
