D.I.C. Veritas

е-Veritas, 13.11.2022, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 13. новембар

1991.

* Цицвара Јосиф син Јове, 1914; Гојковић Раде син Гојка, 1943; Кукић Слободан син Вучана, 1949; Максимовић Саво син Цвије, 1947. и Жестић Јово син Павла, 1933, сви из Пакрачке Клисе код Пакраца, ухапшени су код својих кућа од стране припадника ЗНГ-а и одведен у логор у Марино Село, гдје су и убијени.

* У борбама око Вуковара погинули су припадници ЈНА: Ковачевић Слободан син Ђорђа, 1969. из Трпиње код Вуковара; Теофиловић Здравко син Стевана, 1953. из Јанковаца; Вигњевић Драган син Јована, 1970. из Вуковара; Толић Марко син Мирка, 1932. из Борова села; Клајснер Бранислав син Живорада, 1963. из Београда; Марјановић Бодин син Алексије, 1963. из Београда; Ђукић Милан 1956. из Вуковара; Узелац Миле син Манојла, 1962. из Вуковара; Нунић Рајко син Бранка, 1936. из Борова Насеља; Пантић Јован, 1936. из Борова Насеља; Грбић Бошко син Милана, 1941. из Вуковара; Вучквоић Стево син Милоша, 1972. из Трнаковца код Нове Градишке; Ибрахими Зафир син Рамадана, 1970. из Београда; Прелић Горан син Миле, 1971. из Панчева; Јованов Сава син Николе, 1960. из Омољице код Панчева; Стојановић Слободан син Видоја, 1947. из Београда; Малецки Стево из Борова Насеља; Жунић Недељко син Петра 1959. из Вуковара; Несторов Иван син Недељка, 1948. из Зрењанина; Митошевић Невен син Саве, 1970. из Врбаса; Перић Јован син Драгутина, 1955. из Крагујевца; Максимовић Срећко син Томислава, 1971. из Младеновца; Марковић Зоран син Раденка, 1960. из Крагујевца; Росић Станислав син Ранисава, 1963. из Крагујевца; Станковић Негослав син Радојице, 1954. из Београда и Вељковић Драган син Војислава, 1965. из Пирота.

* Након пет дана изузетно тешких борби у непосредној близини Дубровника, престала су борбена дејства зараћених страна. Начелник штаба Војно-поморског сектора “Бока” ЈНА капетан војног броад, Милан Зец, у Купарима је, у вези с тим, изјавио: “На молбу Врховништва Хрватске, Секретар ССНО генерал армије Вељко Кадијевић прихватио је да се успостави ново примирје у непосредном окружењу града Дубровника”. Ово је било тринаесто примирје на овом ратишту.

* Италијанска полиција у Венецији ухапсила је групу трговаца оружјем. Према незваничном саопштењу, оружје је било намјењено Хрватском тржишту.

 
1995.

* Политичке странке у Србији различито су оцијениле Ердутски споразум . Предсједник СПО Вук Драшковић изјавио је да је алтернатива споразуму – рат. СПС саопштио је да је Ердутски споразум штити српске националне интересе. Предсједник ДС Зоран Ђинђић изјавио је да је мир једино логично рјешење, али је узрочник славонске кризе и српских жртава власт у Београду. Предсједник српских радикала, Војислав Шешељ, изјавио је да је знао да ће Слободан Милошевић предате Хрватима и источни део Српске Крајине, јер би нови талас избјеглица угрозио његову владавину. Представник ДСС Војислав Коштуница рекао је да је Ердутским споразумом “продат и последњи део РСК”.

* По мишљењу предсједника САД, Била Клинтона, Ердутски споразум је “велики корак” ка општем мировном споразуму на Балкану. Позитивне оцјене изречене су и у сједишту ЕУ и НАТО, а СБ УН је такође поздравио споразум о мироном решењу статуса Источне Славоније, Барање и Западног Срема и наговјестио да ће одмах приступити припремама за усвајање одговарајуће резолуције.

* Дио Хрватске опозиције оштро је критиковао потписивање Ердутског споразума. Према тврдњи Дражена Будише “Ердутски споразум је испунио очекивања хрватске јавности”. Предсједник СДП Ивица Рачан изјавио је да ће са останком Срба приспјелих из разних дјелова Хрватске “значајно промијенити етничка структура”. Највеће резерве изразила је Хрватска странка права, која жали што није примењена ратна опција. Званични медији величају Споразум као успех хрватске политике.

 

Veritas.info

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.