Позив председника Јосиповића, који промовише потпуно нову политику према Србима у Хрватској, нисам могао одбити. Да ли је то помирљиво или издајнички, нека покаже време
– Због неспремности за појаву српског представника у Книну, председник Хрватске Иво Јосиповић је искључио и најмању могућност инцидента који би упропастио његову искрену жељу да се односи између Срба и Хрвата стварно и опипљиво поправе – каже лидер Српског демократског форума Вељко Џакула, у интервјуу „Политици”.
Џакулин долазак у Книн, на обележавање годишњице „Олује”, изазвао је праву политичку олују, како у Хрватској, међу тамошњим Србима, тако и међу избеглицама из Хрватске и њиховим удружењима у Србији.
Ваш боравак у Книну пратиле су велике мере обезбеђења. Да ли сте тога дана били најчуванија особа у Хрватској?
Подршка политици председника Иве Јосиповића стварномпоправљању односа између Срба и Хрвата била је неопходна и ја сам му је дао, као што су Срби у највећој мери дали своје гласове њему као председнику и Кукурику коалицији. У Книну сам био у друштву председника и премијера Хрватске, чланова Сабора и војног врха. Зато не верујем да су чували само мене.
Да ли сте, уочи Вашег одласка у Книн, на обележавање годишњице „Олује”, били свесни бурних реакција и критика, како међу Србима у Хрватској, тако и међу Србима у Србији?
Био сам свестан да ће мој одлазак у Книн довести до бурних реакција са свих страна. Сви се држе својих позиција да су били у праву, да су жртве, да су се бранили, да су само они други починили злочине. Нико не прихвата одговорност за властите злочине. Нико не пружа руку помирења нити покреће процесе за властито суочавање са прошлошћу и преиспитивање злочина. Због тог искључивог става једних и других нормално је да сваки потез ка нормализацији односа не буде добро прихваћен у јавности. Такви пионирски потези увек наилазе на неразумевање маса, али боља будућност нас и наше деце не може чекати да слепи прогледају.
Коалиција удружења избеглица осуђује Ваш одлазак на обележавање „Олује”, јер, како су рекли, „то представља увреду за све протеране, погинуле и нестале Србе”. И остала удружења избеглица у Србији оштро Вас критикују. Господин Пуповац у Загребу такође. Шта сте, дакле, хтели да покажете: да сте помиритељ или издајник?
Покушавам разумети сва та удружења, поготово што многа питања којасе дотичу њихових стечених права и будућности нису решена и још увек су отворена. На то ја и организација чији сам председник – Српски демократски форум – упозоравамо одлучно, јавно и јасно већ 17 година од завршетка рата. У њиховим главама „Олуја” је најстрашније што се могло догодити и ја то разумем. Али, не знам из којих је разлога свих ових година добар део тих удружења подржавао политику СДСС-а у Хрватској која је осам година на власти са ХДЗ-ом, истом оном странком која их је протерала. Док је тај ХДЗ искључиво и нетолерантно обележавао „Олују” и исмевао се са српским жртвама, ту политику су та удружења подржавала и са 108 аутобуса који су ишли из Београда, финансирани новцем грађана Србије, гласали за ХДЗ и СДСС на изборима. Ниједно питање важно за српске избеглице та коалиција није ставила на дневни ред. Они су заједно били и на листама. Учествовали су у тој политици која их је држала на маргинама. Где су тада били? Где су били све ове године? Ја не глумим нити помиритеља нити издајника, већ човека који јасно проговара о нерешеним проблемима и о потреби њихових решавања, и то кроз дијалог и дискусију, а не кроз прећуткивања и митове. Не избегавам се сусрести ни са ким да би се проблеми Срба у Хрватској решили. Позив председника Јосиповића, који промовише потпуно нову политику према Србима у РХ, нисам могао одбити. Да ли је то помирљиво или издајнички, нека покаже време. Ја се због својих демократских ставова не желим никоме извињавати.
С обзиром на то да Вас је у Книн позвао председник Иво Јосиповић, да ли то значи да подржавате његове оцене да је „Хрватска победила у праведном и одбрамбеном рату”, као и председников став да „победити у миру, значи пружити руку нашим суграђанима српске националности и поклонити се њиховим жртвама”. Да ли су та два става међусобно искључива?
Не улазим у констатације и квалификације рата који је иза нас. Ја желим говорити о будућности. Митова, прекопавања костију и парастоса ми је преко главе. Доста је већ тог живота у прошлости из којег као да се нисмо помакли све ове године. Желим да последице рата што пре санирамо како бисмо могли наставити нормално живети. То што председник Јосиповић од почетка свог мандата пропагира помирење у регији те отвара јавни простор за теме које отежавају положај и статус Срба у Хрватској, те њихова грађанска и људска права, хвале је вредно и потпуно ново на овим просторима.
Кажете да је Ваш одлазак у Книн симболичан, како би била одана почаст свим жртвама у „Олуји”. Хрватска, међутим, сматра Ваш долазак признањем да је операција „Олуја” била легитимна. Шта је за Вас заправо та полицијско-војна операција? Јесте ли икада рекли да је легитимна?
„Олуја” је настала као поседица непомирљивог понашања политичких представника Срба и Хрвата, неспремних да прихвате реалност и понуђена решења за мирни завршетак сукоба. Да се разумемо, они тада нису водили нити најмању бригу о људима и о томе каква ће судбина задесити Србе у Хрватској. Онда, али као што видимо и данас, воде рачуна само о својим интересима и својим таштинама. Баве се прекопавањем костију и бројањем крвних зрнаца, митовима и парастосима, без икаквих покушаја да ствари између држава и народа помакну набоље. Такве митске приче су рецидиви прошлости који тешко оптерећују Хрватску и Србију, а најтеже се рефлектирају на српске избеглице које су најтеже прошле у овом рату. Због искључивости, ароганције и политичке кратковидности створене су шансе да политички врх Хрватске направи акцију са тешким последицама за Србе у РХ и, како показују хашке оптужнице, плански отера српско становништво из Крајине. До сада се показало да народи на овим просторима немају снаге да признају злочине које су учинили њихови сународњаци над другима, већ се гледа само своја жртва, и постају неми посматрачи који не смеју, не могу, не знају или није време да нешто учине.
Мислите ли да се Србија и Хрватска икада могу сложити око начина на који је „Олуја” изведена? Наиме, док су у Книну председник Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић испијали шампањац, у Београду је патријарх Иринеј држао помен жртвама „Олује”.
Немогуће је и није ни потребно да се о једној те истој ствари има исти став. О „Олуји” никада неће бити једно мишљење. Срби ће је доживљавати као највећи злочин и егзодус, а Хрвати као велику победу. Та победа има горак укус због последица и злочина који су учињени за време „Олује” и након ње, а Срби морају признати да су због погрешне и неодговорне политике свог руководства, али и руководства Србије, доведени у безизгледну позицију. Да су једноставно жртвовани, као што и данас многи манипулишу њиховим положајем и проблемима и држе их таоцима прошлости за остваривање својих политичких поена.
———————————————-
Не брину ме ставови бранитеља
Како коментаришете протесте представника „хрватских бранитељских удруга” да је Вашој посети придавана велика важност, „већа него бранитељима”?
Та привилегована скупина никада није задовољна својим статусом. Мене њихови ставови не брину, јер сам сигуран да ће и ти ставови смекшати када се о злочинима над Србима буде више говорило у јавности.
Александар Апостоловски
Povezani tekstovi
