Одлазак у Книн Бориса Милошевића из Самосталне демократске српске странке у Хрватској је у функцији давања легалитета акцији „Олуја“ јер сви спорови око те акције између већине Срба који су живели у Крајини, а сада се налазе у избеглиштву, и службеног хрватског наратива јесте управо да ли је та акција легитимна или није.
У Хрватској декларацији о „Олуји“ из 2006. године се потенцира да је та акција била легитимна, нужна и праведна. Било ко да не поштује тај наратив, на којем почива модерна хрватска држава су непријатељи Хрватске. То сам лично осетио на својој кожи. Због свог рада и ставова нисам још успео да уђем у Хрватску, јер сам означен као непријатељ број један – рекао је за „Јединство“ Саво Штрбац, директор Документационо -информационог центра Веритас, говорећи о одласку Бориса Милошевића из српске заједнице, а потпредседника хрватске владе на прославу „Олује“ у Книн и наставио: „Не знам да ли је свестан Милошевић шта чини. Пратећи све његове изјаве, он ни у једном моменту није довео у питање тај наратив о легалности акције „Олуја“. Заправо, он само говори да се не смеју заборавити никада цивилне жртве којих је било у „Олуји“, а посебно после „Олује“. Управо је упознао јавност да је и његова бака убијена у Брибирским Мостинама од стране хрватског војника у септембру 1995. године. Милошевић је и сам признао да му је отац био у хрватској војсци и учествовао у акцији „Олуја“, против свог народа, против Срба. То је врло комплексна ситуација.
Својим присуством на прослави „Олује“, он признаје да је била као што Хрвати тврде легитимна, војно неизбежна и политички нужна. На крају ће морати и јавно да призна оно што од њега тражи бивша премијерка Јадранка Косор, да се пре одласка у Книн одрекне од Вучићеве тврдње да је то било етничко чишћење, те да ће му се тек тада веровати. То је суштина што је она рекла. Шта он иде да слави тамо него војну акцију хрватске војске, која је по саборској декларацији и свим наративима државе Хрватске, потпуно легална, нужна и праведна. То су атрибути. Ко то не признаје тај не може бити нити потпредседник хрватске Владе ни министар у тој влади. Када уђеш у такву владу, чији је то главни и основни наратив, када пристанеш да идеш у Книн где се то слави, онда си то признао. То је истина, а сви остали изговори су замагљивање реалности.
Да ли је за тако тешке и историјске одлуке био потребан дијалог и консензус свих Срба који живе и који су протерани са простора данашње Хрватске и да ли је Милошевић истински представник Срба ?
Да ли Милошевић истински представља српски народ? Наравно да не представља већинско мишљење. То је лично и појединачно мишљење. Ни он ни Пуповац ни СДСС нису једини представници Срба. На крају крајева треба видети колико они имају чланова, а то се може лако видети по гласовима.
Огласили су се из Демократског савеза Срба на челу са Радмановићем и они, такође, говоре све најгоре о овом несрећном одласку у Книн. Сасвим је јасно да ће присуством Милошевића на прослави „Олује“ бити потврђена легитимност и легалност те акције. А управо је то Хрватима недостајало са српске стране. Мене су звали Срби из целог света и Хрватске. Они су огорчени на овај поступак. Слободан Узелац који је био на истој позицији као Милошевић у Санадеровој влади, када су му својевремено импутирали медији да иде на прославу „Олује“ рекао је: „Нисам луд да идем на прославу у Книн и никада ми не би пало на памет да идем“.
Међутим, овај момак Милошевић је производ хрватског система, те индоктринације која је жестока, планска, државна индоктринација од свих сегмената друштва, од вртића, школства, медија, Цркве, улице и породице да су Срби криви за све, да су Срби агресори и злочинци, а да су Хрвати само жртве злих Срба. Он је продукт тога. Радио је у Пупавчевом СНВ и давао правне савете Србима. Добро је он упознат са стањем Срба у Хрватској. Био је у два мандата помоћник министра у влади ХДЗ и СДП. Дакле, очигледно да је Пленковић врсан тактичар и политичар, делује толерантно и говори без острашћености. Наравно, његов је циљ да он буде тај који ће имати историјски споразум са Србима да признају легитимитет војне акције „Олуја” на Републику Српску Крајину. Ако у томе успе, он ће бити један од најуспешнијих политичара после Туђмана у Хрватској. Врло мудро и лукаво води мањинце Србе у том правцу као: „хајде помиримо се, ево ми ћемо послати министра у Груборе”.
Може ли се повући паралела покоља у Груборима и прославе „Олује“, која је изазвала покоље, убиства, паљавине и прогоне Срба…?
Наравно да не може. Немам ништа против, нека и Милошевић и Пуповац и сви колико их има иду сваки дан на помене и комеморације жртвама било чијим. То је један цивилизацијски чин, али ићи на прославу злочина над сопственим народом је мазохизам, понижење, превара и историјска штета за српски народ, не само у Хрватској.
Стално понављам, 5. августа у Книну се одржава прослава „Олује“, а не помен. Тамо се прославља двоструки државни празник. Слави се, дакле, протеривање око 250 хиљада Срба, а по Веритасовим подацима страдале су 1.872 особе српске националности, међу којима је најмање 65 посто цивила, а око 3/4 старије од 60 година. Девастирана је сва имовина и она колективна и приватна. Схватите, молим вас у Книну се прославља „Олуја“, а сви други изговори су обмане јавности и извртање чињеница. Могао је отићи на било коју комеморацију. Има и код Хрвата жртава и то би био пандам Грубора.
Али, никако се не може довести у раван прослава „Олује“ и присуство на помену жртвама. На крају крајева и Хрвати кажу да се не може доводити и стављати у исту позицију Грубори и Книн. То је потпуно другачије. У Книну Хрвати славе темеље државе. Наравно, само ми другачије мислимо. Грубори су стратиште где нема никаквог условљавања, где треба да иде сваки Хрват. Они су тамо побили старце па су лажирали да су побили заостале четничке бандите. Нико није осуђен ни пред међународним ни пред домаћим судовима иако сви знају за то. Не због тога што се злочин није десио, него се наводно није могло утврдити да су криви они који су оптужени.
Сви представници власти у Хрватској требали би доћи у Груборе и Вариводе да се поклоне невиним српским жртвама, без икаквих условљавања. То је цивилизацијски чин да идеш на помен невиним жртвама. У контратужби Србије пред Међународним судом правде избројано је 20 таквих стратишта, где су побијени сви старци који су затечени у кућама. На крају крајева имамо одлуке судова и Хашког трибунала који је рекао у пресуди претресног већа, а коју није демантовало ни жалбено веће у том делу, да је „Олуја“ удружени злочиначки подухват на чијем челу је био председник државе Туђман, а чији је циљ био присилно и трајно истеривање Срба са подручја Крајине. То је чиста дефиниција етничког чишћења. У пресуди Међународног суда правде се каже да је та акција чисто етничко чишћење.
Међутим, етничко чишћење по конвенцији о геноциду УН није предвиђено као модус извршења геноцида и само због тога није тај суд прогласио акцију „Олуја“ као геноцидну, а рекао је да испуњава карактеристике и елементе кривичног дела геноцида, а у објективном смислу нема ништа теже од тога. Није се могло утврдити да се ради о намери да се униште припадници српске националности у целости, јер су као делимично били остављени коридори да могу да оду. То су истине о „Олуји“ и шт0 би ми сада ишли да прослављамо и дајемо легитимитет хрватској тврдњи да је то била правно легитимна, војно неизбежна, а политички нужна акција.
Шта је онда крајњи мотив Бориса Милошевића да одлази у Книн на прославу „Олује“ ?
Не знам, али знамо ми шта ће из тог чина да испадне. Јесу ли они свесни шта чине. С обзиром да му је отац био хрватски војник и да је он одрастао у том систему, да му је баба убијена као Српкиња од хрватских војника, ја процењујем да је он растрзан. Никада не би био потпредседник хрватске Владе да није из српске заједнице и да није Пупавчево политичко чедо. Можда он и није свестан свега овога.
Пуповац је све претходне године долазио на Дан жалости у Србију, а ове године је рекао да неће доћи, али да ће доћи чланови његове странке, који су били у колони. Очигледно је да је Пуповац најсвеснији од свих њих. То говори и његова дугогодишња политичка каријера. Он је свестан овога чина, као што је био свестан и ранијих чинова када је гласао да Срби из конститутивног народа пређу у националну мањину.
Касније је исто тако имао испада где је његов глас био одлучујући. Он се повлачи, свестан колико ће тај њихов гест лоше одјекнути. Представници Српске демократске самосталне странке у Хрватској праве велику услугу хрватској држави и они ће их због тога наградити. Ја верујем да ће из овог коалиционог споразума и ових гестова још понеко село добити струју или пут, али све то је требала држава својим држављанима да обезбеди за ових 25 година.
Пленковић се показије као врхунски стратег политичар. Ања Шимпрага је добила аплауз у Сабору од коалиционих партнера што је и за очекивати. Добили су миг од некога да аплаудирају на емотивни говор девојке из колоне у којем није било никакве осуде. Није било никакве осуде у том говору зато што је она ишла у егзодус са својом породицом и сународницима. Нема тога ко је крив, она је била у колони и било је небо такво и такво. Мучно и тешко делила хлеб и онда се сетила да су у сличним колонама бежала и хрватска деца. Све треба као заборавити и да гледамо у будућност.
Да ли Ви верујете да ће присусто Милошевића у Книну променити однос Хрвата према Србима или макар престати физички и вербални напади на Србе ?
Наравно да неће, већ ће бити појачано. Управо је СНВ којим је председавао Милошевић изишао са подацима да је за годину дана евидентирано 400 етничко мотивисаних напада на Србе. Чак је било и оних са смртним исходом. Монструозни графити неће престати. На пролеће је нови попис и Хрвати теже да остваре Туђманов план са почетка рата, да сведу Србе на мање од три процента и то им је сада приоритет.
Дакле, што више притискати Србе разним нападима, физичким и вербалним, да оду да би их било мање од три процента, а када их је мање од три процента онда губе много од права која су имали до сада. Мислим да Борис Милошевић није дорастао функцији и да се са њим манипулише. Не могу рећи да је свестан свега овога, да он све разуме и зна и зато су га ту и гурнули. Није хтео Пуповац да узме ту функцију, јер зна колико је то тешко и мучно.
Требало је да прође четврт века и стаса један индоктринирани Србин на хрватском миту „Олује“ који ће да нанесе штету сопственом народу. На будућим неким изборима не верујем да ће СДСС толико гласова добити. Српски народ у Хрватској није гласао за СДСС да би прослављали „Олују“. Али, Хрватска ће добити шта је Пленковић замислио и испланирао, а то је овај одлазак Србина и симболично признање легитимитета „Олује“. Он овим чином не представља себе већ Србе у Хрватској. Има ту и још симболике, један Милошевић договарао са Туђманом „Олују“, а други Милошевић одлази да прославља „Олују”.
Povezani tekstovi
