Beograd — Po meni je oslobađanje Gotovine i Markača nakaradna presuda, donešena lobiranjem, preglašavanjem, sa najmanje pravde, kaže Savo Štrbac za B92.
Da je bila osuđujuća, bila bi početak katarze suočavanja sa prošlošću hrvatskog društva, dodao je direktor Informaciono dokumentacionog centra “Veritas”.
On kaže da će i posle ovakve presude, ipak, neko morati da odgovara za progom više od 200.000 ljudi u Oluji, ali ne pred Haškim tribunalom već pred nekim nacionalnim sudovima.
“Imamo nekoliko postupaka u toku, recimo za Grubora je pred završnom fazom, imamo nekoliko slučajeva u koje su uključeni i tužilaštvo Srbije i tužilaštvo Hrvatske, ima još nekoliko koji su pod istragom i još neki koji su oslobođeni, pripremnaju se još neke optužnice. Tako da će ipak neko odgovarati, ali ne pred Hagom jer je on i bio samo ad-hok sud za područja bivše Jugoslavije i on se, na svu sreću, zatvara uskoro”, kazao je Štrbac.
On je rekao da bi odluka Haškog tribunala da oslobodi hrvatske generale mogla da se odrazi na tužbe na genocid koje su međusobno podnele Srbija i Hrvatska.
“Da je bila potvrđena prvostepena predusda onda bi Srbija imala povoljniju sitiaciju, zato što bi se zaključci prvostepenog suda pretapali. Ovo je sad imperativ Srbiji da se ne pristaje na vansudske nagodbe i da ide do kraja, ovo nam je na neki način popravni. Mi možemo da pred petnaestoricom sudija dokažemo da je genocid izvršen nad Srbima”, rekao je Savo Štrbac.
Povezani tekstovi
