Beta, 04.03.2014., Соња Бисерко сведочила као вештак Хрватске

ХАГ - Председница београдског Хелсиншког одбора за заштиту људских права
Соња Бисерко сведочила је данас пред Међународним судом правде као вештак
Хрватске у процесу против Србије по оптужби за геноцид над хрватским
цивилима током рата 1991-95.

Како је у уводном излагању у понедељак хрватска страна и најавила, Бисерко
је сведочила о политичкој и историјској позадини распада СФР Југославије.

Највиши суд УН забранио је извештачима да садржај исказа сведока у овом
поступку објаве до краја расправе, 1. априла.

Изјава Соње Бисерко у спис је уведена у писаном облику, а у судници Палате
мира унакрсно ју је испитивао заступник Србије, адвокат Новак Лукић.
Бисерко је затим одговорила на неколико питања хрватског представника Кира
Стармера.

У ранијим јавним иступима и писаним радовима, Бисерко је за распад
Југославије више пута окривила руководство Србије које је предводио
Слободан Милошевић и његову политику уједињавања свих Срба у једну државу.

Пре Соње Бисерко, Хрватска је пред судије извела Фрању Кожула, који је
сведочио о збивањима после пада Вуковара у јесен 1991.

Делегација Хрватске сутра ујутро ће наставити излагање аргумената у прилог
својој тужби, а за поподне су заказани искази хрватских сведока. Сведоци
Србије неће се појављивати у судници, зато што Хрватска није тражила да их
унакрсно испита. Њихове изјаве, међутим, уведене су у спис у писаном облику.

Хрватска ће аргументе у корист своје тужбе излагати до краја ове недеље.

Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби,
али и контра-тужби коју је званични Београд поднео против Загреба.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1.
априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу
1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу
Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту
надлежност оспоравао.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за
"етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је
"директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних
агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији
Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

Велики број грађана Хрватске је, наводи се у тужби, прогнан, убијен, мучен
или незаконито затворен, а уништено је и много имовине.

У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и
после операције Олуја у августу 1995, али је тај навод касније повукла.

Званицни Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи
Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све
починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу
који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током
операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као
етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контра-тужби Србије, почињен убиствима и
наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске
заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе

у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном
за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да
геноцид спречи и казни.

Хрватским властима би суд, према тужби Србије, због тога требало да наложи
да, у складу са својом међународном обавезом, казни геноцид

почињен на њеној територији пре, за време и после операције Олуја.

Србија контратужбом тражи и да Хрватска "плати пуно обештећење" Србима из
Книнске крајине за "све губитке и штете нанете изазване делима геноцида",
као и да "успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и
слободан повратак" чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и
за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.

Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним
празницима уклони "Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских
бранитеља", који се славе 5. августа, "на дан тријумфа геноцидне операције
Олуја".

Главни правни заступник Србије у овом процесу је Саша Обрадовић, а чланови
тима су: професор Вилијам Шабас, један од највећих правних ауторитета за
питање геноцида; немачки правни Андерас Цимерман, који је учествовао и у
споровима Србије са БиХ и Косовом; британски адвокат Вејн Џордаш, који је
пред Хашким трибуналом бранио Јовицу Станишића и београдски адвокат Новак
Лукић, бивши бранилац Момчила Перишића и Веселина Шљиванчанина.

Хрватску заступају професорка међународног права из Ријеке Весна
Црнић-Гротић; помоћница министра спољних послова Андреа Метелко-Згомбић, уз
угледне британске правнике Џејмса Крофорда, Филипа Сендса и Кира Стармера.
Члан хрватског тима биће и амерички адвокат Лука Мишетић, који је пред
Хашким трибуналом заступао генерала Анта Готовину.

Поред председника Петра Томке из Словачке и потпредседника Бернарда
Сепулведе-Амора из Мексика, о спору Хрватске и Србије одлучиваће још и
судије:

Хисаши Овада  из Јапана; Рони Абрахам из Француске; Кенет Кит са Новог
Зеланда; Мохамед Бенуна из Марока; Леонид Скотников из Русије; Антонио
Триндаде из Бразила; Абдулкави Ахмед Јусуф из Сомалије; Кристофер Гринвуд
из Велике Британије; Џоан Донохју из САД; Ђорђо Гаја из Италије; Џулија
Себутинде) из Уганде и Су Ханђин из Кине.

Обе стране именовале су и ад-хок судије које ће, такође, бити чланови већа.
У име Србије, то је Миленко Крећа, а Хрватска је за ад-хок судију именовала
Будислава Вукаса.