e-Веритас, 26.08.2025. – Саопштење поводом годишњице убиства Срба у Гошићу (27.08.1995)

Двадесетак дана по завршетку хрватске злочиначке акције под кодним називом”Олуја” на западне дијелове РСК, који су у то вријеме били и под заштитом УН-а (сектори “Југ” и “Сјевер”), у селу Гошић, тада у општини Книн, 27. августа 1995. убијено је седам мјештана српске националности: Саво  Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак(56). Просјечна старост жртава је 70 година.Мјесец дана касније, 28. септембра, готово два мјесеца по завршетку “Олује”, у оближњем селу Вариводе, тада такође у општини Книн, убијено је девет мјештана такође српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56).

Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода, Угљеша Илијашевић (54), чије тијело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.

Просјечна старост жртава је 67 година. Сви убијени у оба села били су цивили а у тим селима, ни у вријеме рата ни у вријеме убистава, није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису “окрвавили руке” гарантује имовинску и особну сигурност. А сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама.

Хрватска полиција их је, у намјери прикривања злочина, тајно покопала на книнском гробљу под ознаком “непознат” иако су знали њихов идентитет. У прољеће 2001. њихова тијела су, у групи од 301 посмртног остатка, колико их је укупно било покопано на Книнском гробљу, сви из времена “Олује” и “постолује”,   ексхумирали хашки истражиоци. Породице су их идентификовале 2002. а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су до сада више пута били скрнављени.

Ова убиства су, под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дјела убиства из користољубља. Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Врховни суд РХ је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је 13. фебруара 2002. одустао од оптужнице против свих оптуженика уз образложење да су дошли до сазнања ко су потенцијални починиоци убистава у Вариводама и Гошићу, најавивши нову истрагу.