1991.
* У Хагу је одржана пленарна сједница Мировне конференције о Југославији којом је предсједавао лорд Питер Карингтон. Сједници је присуствовао политичко-војни врх СФРЈ, предсједници свих република сем Словеније. Приликом усаглашавања Главе 1. (Опште одредбе) предсједници Србије и Црне Горе, Слободан Милошевић и Момир Булатовић, затражили су да се члан 1. тачке Ц промијени и да се дода тачка Г. Ови захтјеви нису прихваћени, након чега је лорд Карингтон прекинуо сједницу, с образложењем да нема потребе расправљати о цјелини документа будући да нема сагласности око Главе 1.
* Главни Штаб хрватске војске одбио је наводе хрватске јавности како је Вуковар заборављен и жртвован.
* У Петрињи у њиховој кући убијена породица Козбашић: Милан (1953), Гордана (1954), Тамара (1978) и Ален (1982). Њихове убице до данас нису пронађене.
1992.
* Влада СРЈ доставила је свој први извјештај независној комисији експерата у Њујорку о ратним злочинима и повредама хуманитарног права на територије бивше СФРЈ. Извјештај обухваћа 130 случајева кршења међународног права сврстаних у девет категорија, почев од сукоба у Словенији до тог дана. Највише је случајева из категорије нехуманог убијања цивила, рањеника и болесника, а и ратних заробљеника. Издвајају се масакри у Бјеловару (већи број припадника ЈНА у тамошњој касарни), Госпићу (најмање 24 убијена Србина), на мосту преко Коране у Карловцу (13. убијених припадника ЈНА), у Борову селу, на Купрешкој висоравни, селу Милићи, итд…
* Хрватска је основала Центар за утврђивање геноцида и ратних злочина, као невладину организацију за прикупљање доказа о ратним злочинима.
* Комисија стручњака, задужена да истражи повреде међународног хуманитарног права у ратнмим сукобима на Југославенском простору, одржаће прве састанке иза затворених врата у Њујојршком сједишту УН.
1994.
* Приликом посјете Карловцу предсједник Хрватске Фрањо Туђман изјавио је да ће Хрватска „размотрити отказивање мандата УНПРОФОР-у уколико до 21. новембра не буду потписани споразуми између Загреба и Книна и до 20. децембра „не почне реализација споразума о реинтеграцији окупираних подручја”. Сличну пријетњу изрекао је потпредсједник Сабора Хрватске, Владимир Шекс, рекавши да ће Храватска „дати безусловни отказ УНПРОФОР-у, и употребити сва средства која јој стоје на располагању“, ако се до 20. децембра не успостави друмски и жељезнички саобраћај и не обезбиједи снабдјевање водом и енергијом.
1995.
* У Београду је недавно основан Инцијативни одбор за повратак избјеглица из РСК. Преко америчке амбасаде у Београду Хрватској је до сада упућено око 5.000 захтијева за повратак избјеглица и око 3.000 захтијева за заштиту имовине.
* Српска делегација Сремско-барањске области није прихватила приједлоге мировних посредника Торвалда Столтенберга и америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта, већ је изнијела примједбе и понудила свој приједлог документа. Савјет Сремско-барањске области упутио је писмо америчком државном секретару Ворену Кристоферу, у коме тражи завођење администрације УН у тој области.
Veritas.info
Povezani tekstovi
