1990.
Одржана је велика свечаност на Тргу Републике у Загребу (Хрватска) поводом поновног постављања споменика хрватском бану Јосипу Јелачићу. Споменик је био уклоњен 1945. године када је промењен назив из Трг бана Јосипа Јелачића у Трг Републике.
1991.
* Крње Предсједништво СФРЈ је одлучило да извјести предсједавајућег Мировне конференције о Југославији лорда Карингтона, да Југославију у Хагу могу заступати или сви чланови Предсјендиштва или нико.
* СИВ је Скупштини СФРЈ доставио своје мишљење према којем су одлуке Скупштине Републике Словеније и Сабора РХ о проглашењу тзв. самосталности и независности, односно отцјепљењу од Југославије, једностране и противуставне. Као такве, сматра СИВ, не могу производити никакво правно дејство.
* Влада Хрватске дала је рок ЈНА да се повуче са подручја Хрватске до 10. новембра.
* Фрањо Туђман и Слободан Милошевић у Москви разговарали су са предсједником Руске Федерације Борисом Јељцином.
* Службени Вашингтон је затражио од савезне владе да снаге ЈНА, омогуће пролаз хрватских цивила из Вуковара.
* Италијански министар спољних послова Ђани де Микелис изјавио је да су се стекли услови за признање независности Словеније, а у случају Хрватске препреку чини неколико закона, између осталог Закон о заштиту српске мањине.
* У Госпићу су почеле ликвидације виђенијих Срба. Између осталих покупљени су, а након тога ликвидирани: Бањеглав Тодор (1950), конобар из Госпића, Бараћ Радован (1951), поштански службеник из Госпића и његова мајка Бараћ Даница (1923), Бараћ Душан (1937), Буљ Дане (1937), правник из Госпића, одведен из своје куће у Госпићу, тијело пронађено у Перушићу код Госпића, Ћопић Пајо (1935), пензионер одведен из своје куће, тијело никад није пронађено, Чубелић Миле (1941), грађевински техничар, одведен приликом одласка на посао на путу Смиљан – Госпић, од тада му се губи сваки траг, Драганић Бранко (1948), радник одведен из сколиншта, до данас се води као нестао, Драганић Милка (1912) , нестала, Ђукић Марија, куварица, Хрватица удата за Србина, одведена из свог стана, до данас се води као нестала, Гајић Никола (1933), електричар, Хинић Гојко (1943), полицајаца МУП-а РХ, и даље се води као нестао, Недељко Игрић, тржишни инспектор убијен је ударцима металне шипке у главу у “ландроверу” који је био власништво Полицијске управе Госпић, а затим докрајчен мецима, Јанковић Милица и Стево, нестали, Калањ Ђорђе (1940), замјеник окружног јавног тужиоца у Госпићу и његова супруга Калањ Мирјана (1946), службеница , Кљајић Симо (1955), новинар, изашао до продавнице, никад није пронађен, Корица Дане (1943), пензионер, радио у електри, ухапшен док је хранио стоку у свом дворишту, Ковачевић Милан и даље се води као нестао,. браћа Смиљанић Милан (1947), пензионер и Смиљанић Станко (1938), правник,
Марић Борислав (1945), зв. Мачак, шумарски техничар, одведен из склоништа, и даље с евди као нестао, Павлица Сока (1935), чистачица у МУП-у и Никола (1933), трговац супружници, Поткоњак Милица (1950) и њена мајка Поткоњак Боја (1921), обе тешко болесне, одведене и нису до данас пронађене, Станић Марија (1923)…
* У Доњим Богићевцима, општина Нова Градишка, припадник ЗНГ Трнка Бернард је убацио бомбу у подрум породичен куће, том приликом смртно је страдала Шолаја Драгиња (1930) а њен супруг тешко је рањен. За злочин нико није процесуиран.
1992.
* Донесена је одлука о формирању штабова и јединица Српке војске Крајине.
1993.
* У Загребу је завршен дводневни општи сабор Хрватске демократске заједнице. За предсједника ХДЗ-а је поново изабран Фрањо Туђман. Том приликом у свом говору Туђман је предложио да се Јасеновац претвори у спомен обиљежје свим жртвама нацистичког и комунистичког терора: Хрватима, Југословенима, Јеврејима, Србима и Циганима.
1994.
* У Бања Луци је је одржана трибина “Јован Рашковић – српско питање”, посвећена годишњици смрти Јована Рашковића.
1995.
* У Ердуту су амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, и копредсједник мировне конференције за бившу Југославију, Торвалд Столтенберг, разговарали са представницима Савјета сремско-барањске области.
* Према подацима које је саопштио Далматински одбор солидарности у Сплиту, у хрватским затворима налази око 700 Срба из РСК ухапшених послије хрватске војне акције “Олуја” и оптужених да су починили ратне злочине. Имена ухапшених нису јавности доступна, не зна се у којима су затворима смјештени.
* Члан међународне организације Амнести интернашинал, Пол Милер, изјавио је да је велики број злочина у РС Крајини послије хрватске војне акције “Олуја” био наручен од стране хрватских власти.
Veritas.info
Povezani tekstovi
