1991.
– Припадници МУП-а Хрватске на Коранском мосту у Карловцу, након предаје, масакрирали 13 припадника резервног састава ЈНА, а један дио заробили.
Погинули: Миле Бабић (1949), Никола Бабић (1948), Васо Бижић (1955), Светозар Гојковић (1959), Зоран Комадина (1964), Божо Козлина (1954), Миленко Лукач (1959), Слободан Миловановић (1966), Миле Пеурача (1964), Небојша Поповић (1967), Милић Савић (1955), Јован Сипић (1966) и Милош Срдић (1948).
Рањени: Небојша Јаснић (1950), Бранко Мађарац (1964), Душко Мркић (1964) и Светозар Шарац (1955).
– Фрањо Туђман затражио је од генерала Вељка Кадијевића прекид ватре, а да Хрватска заузврат деблокира касарне.
– Предсједник Хрватске Фрањо Туђман именовао је бившег генерала ЈНА Антуна Туса за начелника Главног стожера Хрватске Војске (ХВ). Формирани су сви сектори, родови и службе ГШ ХВ, као и шест оперативних зона у Осијеку, Бјеловару, Загребу, Карловцу, Ријеци и Сплиту.
– Појачане тензије и напетост на граници Црне Горе и Хрватске.
– Амерички Стејт департмент изразио забринутост због „ескалације и интрвенције ЈНА против Хрватске“.
– Њемачка је затражила хитну интервенцију УН у Југославију.
1992.
– Делегација СРЈ на 47. засједању Генералне скупштине УН упутила је апел свим чланицама свјетске организације. Апел је потписао савезни премијер Милан Панић, а њиме је тражено да се одлука о усклађивању могућности Југославији да учествује у раду Генералне скупштине одложи до њеног дефинитивног признања.
1993.
– На британском броду „Инвинсабле“ у Јадрану, а не на сарајевском аеродрому како је предвиђено одржан је састанак лидера три зараћене стране у БиХ. Осим копредсједника Мировне конференције лорда дејвида Овена и Торвалда Столтенберга састанку су присуствовали предсједник Хрватске Фрањо Туђман, Србије Слободан Милошевић и Црне Горе Момир Булатовић, као и министар спољних послова СЈР Владислав Јовановић и специјални емисари САД и Русије, Чарлс Редман и Виталиј Чуркин.
1995.
– Влада СРЈ је усвојила програм мера и конкретних правних и дипломатско-политичких активносит за заштиту међународног права о неповредивости својине, посебно поводом хрватског Закона о привременом преузимању и управљању имовином избјеглих Срба из РСК и одузимањи имовине грађана СРЈ у Хрватској.
– Шеф Штаба за прихват избјеглица Владе Србије Бранислав Ивковић изјавио је да је за помоћ избеглицама за протекле четири године издвојено 1,7 милијарди долара, од чега је учешће међународне заједнице износило само 15 одсто. Што се избјеглица из РСК тиче, он је изразо став да су они „привремено овде, а очекујемо да ће међународна заједница обезбедити прогнаницима да се врате на своја огњишта“.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
