1991.
* Савезни секретаријат за народну одбрану (ССНО) је издао саопштење за јавност у коме се истиче да специјалне јединице Хрватске војске врше минирање поморских путева и морских лука.
* Припадници Хрватске војске запалили су српско село Кукуњевац, недалеко од Липика, због учесталих напада хрватских јединица српско становништво у све већем броју напушта простор Западне Славоније.
* Приликом напада Хрватских снага на село Кукуњевац страдали су Владимир Рокић (1950), Потребић Вељко (1945) и Харамбашић Јелена (1920).
* Настављен је четврти круг мировне конференције о Југославији у Хагу.
* Амерички државни секретар Џејмс Бејкер, изјавио је да Србија и ЈНА сносе одговорност за мрачну будућност која очекује народе Југославије, ако се не заустави крвопролиће.
* СБ УН у Њујорку усвојио је Резолуција 713. Овом резолуцијом и на основу члана 7. Повеље УН, а у циљу успостављања мира и стабилности у Југославији, уведен је потпуни ембарго на све испоруке оружја и ратног материјала у СФРЈ.
* Николић Градољуб (1941), радник рафинерије Сисак, на данашњи дан у време друге смене у круг фабрике дошле су 3 униформисане особе, иначе припадници групе за ликвидације 55. бојне ХВ-а, и одвеле га у непознатом правцу. Тијело је пронађено 2 дана касније на ливади у Галдову, супруга о томе није службено обавјештена већ је тјело покопано на социјалном гробљу. Породица је сазнала за његово страдање месец дана касније.
1992.
* Бивши предсједавајући Европске конференције о Југославији Лорд Питер Карингтон у интервјуу париском недељенику “Поан” је изјавио да Европа није на вријеме схватила да Југославије нема и да је прерано признала Хрватску и Словенију, а потом и БиХ.
1993.
* У Загребу и другим већим градовима Хрватске одржани митинзи против “неефикасности УНПРОФОР-а”. На централном митингу у Загребу на Тргу бана Јелачића потпредсједник хрватске владе Владимир Шекс је између осталог поручио снагама УН “или учините оно што вас спада или идите дома, а ми ћемо то ријешити крвљу и нашим снагама.
1994.
* Предсједник Скупштине РСК Бранко Војница је о могућој реинтеграцији РСК у Републику Хрватску изјавио. “Ако дође до таквог расплета, који ми не желимо ничим подстаћи – биће то трагедија за народ на овом простору, и то историјска трагедија”, јер “нико ничим не гарантује опстанак српског народа на вјековним огњиштима.”
1995.
* Бивша финска министарка одбране Елизабет Рен именована је за новог специјалног известиоца генералног секретара УН за људска права у бившој СФРЈ.
* Директор Института за биологију животиња Бечког универзитета Халмут Госов је саопштио да дивље животиње (медведи, вукови, рисови и јелени) од почетка рата бјеже са територије бивше СФРЈ и селе се у Аустрију, Швајцарску, Италију, Њемачку а неке стижу и до скандинавских земаља.
* У селу Бјелини, општина Бенковац убијени су Обрад (1927) и Јелена Опачић (1931) , брачни пар и Чотра Драгомир (1950) који је био душевни болесник. Починилац/и су до данас остали непознати.
* Чанак Даница (1922), након “Олује” вратила се у село Ћоре у своју кућу, општина Двор, Банија. Пронађена на данашњи да избодена ножем у штали кад се супроставила пљачкашима стоке који су хтели да јој одведу краву. Починиоци су до данас остали неидентификовани.
* Радаковић Миле (1929), након “Олује” остао је у својој кући у Јошанима, општина Кореница. На данашњи дан металном шипком пребио га је Дане Крзнарић док је Миле покушавао да одбрани своју имовину. Против Дане покренут је кривични поступак због убиства из користољубља пред ЖС Задар. Осуђен је на 7 година затвора.
* Дукић Душан (1930), након “Олује” одведен у затвор у Задру одакле је пуштен 27.08.1995. након чега се вратио на своје имање у Биљанима Горњим, општина Бенковац. На данашњи дан нађен је објешен у својој кући, мјештани села свједочили су да се дан раније сукобио са крадљивцима грожђа који су из села Крушево дошли у његове винограде да беру грожђе. На обдукционом налазу било је видљиво да је имао разне огреботине и поломљен прст. Починиоци, иако постоје индиције о њиховом идентитету, званично су остали неидетификовани
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
