1991.
* На пленарном засједању Конференције о Југославији у Хагу, лорд Питер Карингтион понудио је трећу верзију документа о рјешавању југословенске кризе. У односу на другу верзију изостављен је став о враћању статуса аутономним покрајинама на рјешење од прије 1990. године. У одјељку о посебном статус за област са националним и етничким већинама, додат је приједлог о њиховој трајној демилитаризацији. Идеја о царинској унији прерасла је у приједлог о њиховој трајној демилитаризацији. Идеја о царинској унији прерасла је у приједлог о чвршћој економској сарадњи будућих суверених република-држава.
* Жестоке борбе су се водиле на свим фронтовима у Хрватској. Хрватска влада је донијела Закон о заштити жртава рата.
* На путу између Пристега и Радашиновцима нестале су Корда Стоја (1929) и Ромић Тодора (1912), из Радашиновца општина Бенковац. Починиоци и начин страдања остали су непознати, и даље се воде као нестале.
1992.
* Химном “Боже правде” отворена је прва заједничка сједница Скупштине РСК и РС у Приједору. У Свечаној атмосфери, у присуству предсједника обје Републике, Радована Караџића и Горана Хаџића, предсједника обје Владе, Бранка Ђерића и Здравка Зечевића, предсједника обје Скупштине, Миле Паспаља и Момчила Крајишника, посланици обје скупштине усвојили су Декларацију о сарадњи и тежњама за уједињењем РС и РСК. Одлучено је такође да се ово опредељење у најскоријем року провијери на плебисциту у обе републике, а потом одрже избори за заједничку уставотворну скупштину. Том приликом одбачен је “Антисаријев приједлог” уставног уређења БиХ, као неприхватљив за Србе и понуђена је подијела на пет кантона, тј. уз РС и Херцег-Босну, муслимани би имали своју националну заједницу подијељењу у три регије.
* Европски парламент је изразио ужаснутост злочинима који се догађају у бившој Југославији и тим поводом усвојио је резолуцију у којој је изражено жаљење због одугловачења у ангажовању нових снага које би штитиле хуманитарне конвоје.
1995.
* Споразум о проблеми Источне Славоније Барање и Западног Срема требало би да буде постигнут током мировних преговора који ће почети 1. новембра у америчкој војној бази Рајт Петерсон код Дејтона, оцијењено је у разговору копредсједника међународне конференције за претходну Југославију Торвалда Столтенберга и америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта са шефом хрватске делегације у преговорима са Србима у Источној Славонији, Хрвојем Шаринићем.
* У Билтену Комесеријата за избјеглице Србије наводе се подаци о избјеглицама и прогнаницима у Србији, којих сада има укупно 619.000. Од тога броја 430.000 имају регулисан статус, а 189.000 су прогнаници из РС Крајине. Највише је избјеглица из БиХ (249.000), затим из Хрватске (149.000) и Словеније (32.000). Међу регистрованим избјеглицама има 324.000 Срба, 45.000 Југословена, 41.000 Муслимана, 10.000 Хрвата, 9.500 припадника различитих националних мањина. Највећи број избјеглица (315.000) смјештен је код рођака и пријатеља.
Veritas.info
Povezani tekstovi
