D.I.C. Veritas

Глас Српске, 01.05.2020, 25 година од акције „Бљесак“ и прогона становништва западне Славоније: Срби највећи страдалници прошлог вијека

ГРАДИШКА – Срби су највећи страдалници прошлог вијека, а акција Хрватске војске “Бљесак”никада не смије бити заборављена.

Истакао је то српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик данас у Градишци на обиљежавању 25 година на обиљежавању 25 година од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској војно–полицијској акцији “Бљесак” које се данас одржава у Градишци.

Нагласио је да не смије бити заборављен српски народ који је протјеран из западне Славоније, истичући да су Срби слободни и може бити спријечено њихово страдање само на простору гдје имају државу.

- Српско-хрватски односи су веома тешки, што показује чињеница да десет километара од Градишке Хрватска обиљежава побједу, а ми овдје организујемо комеморацију – рекао је Додик. Нагласио је да тешка историја два народа не може бити заборављена.

- Генеза страдања Срба на просторима Хрватске је од давнина, још када је формирана Војна крајина која је требала да брани Европу и њене вриједности – подсјетио је Додик.

Подвукао је да не смије бити заборављено да су Срби приликом напуштања вјековних огњишта из западне Славоније бомбардовани.

- Упркос свему, не долазимо овдје да се завјетујемо на освету, већ желимо да се присјетимо страдалих и посветимо миру – каже Додик.

Он је поновио да Република Српска уважава сваког ко њу уважава.

- Вјерујем у нашу државу Републику Српску, а њена моћ су институције које су јединствене у одбрани основних националних вриједности – истакао је Додик.

Додик каже да се Срби обиљежавајући важне датуме, завјетују да ће бранити слободу и државу Републику Српску, једнако као што се брани Србија.

- Концепти који су наметнути у БиХ су најчешће антисрпски. Срби су у БиХ, бранећи слободу и огњишта, жељели да имају посебну државу. Нажалост, од потписивања Дејтонског мировног споразума су нам одузимали вриједности предвиђене овим споразумом, што је заустављено – рекао је Додик.

Он је напоменуо да представници власти Републике Српске нису од оних који ће прихватити било какве понуде и интеграције којима би била умањена аутономија и државност Републике.

Додик је поновио да су високи представници деградирали Републику Српску и да је ОХР непријатељска организација Српске и Срба.

-Ово окупљање треба да нас ојача, али и подсјети да можемо вјеровати само себи, што значи Републици Српској – поручио је Додик.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић нагласила је да је заједништво српског народа обавеза, као и показивање поштовања према жртвама како слична страдања не би била поновљена.

Она је нагласила да је обиљежавање важних датума у историји и показивање поштовања према жртвама и страдању српског народа обавеза власти у Српској и Србији и оних који су примили велики број људи који су напуштали своје просторе у Хрватској.

- Обиљежавајући те датуме заједно са тим људима показујемо да смо отворени за њих и да смо сви једна заједница која треба да води рачуна да се тако нешто више не деси – нагласила је Цвијановићева.

Изразила је захвалност свима који су показали добро лице и прије 25 година примили људе који су тада напустили западну Славонију.

-Наше данашње окупљање у ванредним околностима доказ је да смо и даље заједно – истакла је Цвијановићева.

Предсједница Српске је нагласила да Срби, нажалост, имају превише тужних датума из ближе и даље историје, међу којима је и 1. мај, када је више од 15.000 људи протјерано са вјековних огњишта из западне Славоније.

- Протјерани су без игдје ичега, из мјеста гдје су градили живот. Показатељ да од црних страница историје постоје и оне црње је чињеница да су људи, који су за само три дана на тај начин напустили своје куће, бомбардовани у колонама. То показује сумрак цивилизације – рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је напоменула да не постоји оправдање ни у једном рату, нити у било којем политичком процесу, за такво опхођење према цивилима који напуштају своја подручја.

- Наша обавеза је да се држимо заједно, да разумијемо процесе у којима живимо и снагу како се један народ брани, а то је заједништво, и да имамо у виду шта су то главни циљеви, политичка опредјељења и вриједности једног народа – поручила је Цвијановићева.

Обиљежавање, које се одржава  без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и забране масовног окупљања, почело је парастосом за убијене Србе, а присуствују му, поред Додика и Цвијановићеве, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић те представници Срба избјеглих из западне Славоније.

Потом су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније, а у ријеку Саву са “моста спаса” у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније.

Аџић је напоменуо да је Градишка прихватила велики број тих људи за које је мост на Сави тада био мост слободе и спаса, те да жртве страдале 1995. године никад неће бити заборављене.

- Градишка је прихватила као своје грађане многе од њих који су одлучили да остану да живе у овом граду. Више не можемо говорити да су то људи из других крајева, него наши грађани. Градишка је помогла тим људима да поново формирају огњишта и одрже породице на окупу – нагласио је Аџић.

Он је истакао да је важно обиљежити датум егзодуса Срба из западне Славоније и сјетити се 283 погинула Србина.

- Не можемо то да заборавимо, али Градишка и Република Српска гледају и даље у овај мост као мост који треба да нас спаја на путу развоја – поручио је Аџић.

Он је истакао да Градишка већ има сарадњу са околним градовима у Хрватској – Окучанима, Новом Градишком, Липиком, Пакрацом и Даруваром, те да је спремна за наставак контаката у обостраном интересу.

Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Милан Шврака рекао је да је обавеза памтити, обиљежавати и преносити на покољења истину о страдању Срба у Хрватској.

- Само ако ми сачувамо успомену да је наш народ живио на том простору, истина о егзодусу и страдању ће се преносити даље – нагласио је Шврака, који је данас заједно са одборником ПДП-а у Скупштини града Градишка Радиславом Дончићем присуствовао обиљежавању  у Градишци.

Акција

На данашњи дан прије 25 година оружане снаге Хрватске започеле су акцију “Бљесак”  и са подручја западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине (РСК) и под заштитом УН, протјерали 15.000 Срба, а 283 је убијено или нестало, међу којима 56 жена и осморо дјеце.

Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас” међу убијеним или несталим у акцији “Бљесак” је 114 цивила и 11 милиционера.

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, 1. маја 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.

Народ западне Славоније кренуо је у егзодус према Српској.

На путу према мосту спаса до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама.

У тој акцији убијене су и нестале 283 особе, а међу жртвама је било 56 жена, осам особа до 14 година и 75 са више од 60 година старости.

Од укупног броја жртава, до сада је расвијетљена судбина 156 лица. Међу несталима се води још 127 особа, међу којима је 56 цивила, укључујући и 26 жена.

Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано.

У тој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом: Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје дјеце, и Пакленица са 20 жртава.

Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара.

Око 1.450 припадника Српске војске Крајине (СВК) је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.

Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласног логора “Лора” у Сплиту.

Цивили који нису могли или нису жељели да напусте своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.

Ускоро су и ти цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превезени у Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око хиљаду и по људи, углавном старијих, док су се остали расули по свијету.

- Хрватски генерали Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су, по налогу, сада покојних: Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Јанка Бобетка, Имре Аготића и Петра Стипетића, испланирали и извели акцију под називом „Бљесак“, још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја – истичу из “Веритаса”.

Резолуцијом 994 од 17. маја 1995, Савјет безбједности затражио је од Хрватске да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.

Хрватска је игнорисала ову резолуцију јер није имала ултимативан карактер, нити је прописивала казнене мјере за неиспуњавање обавеза.

Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савјет безбједносити УН никада Хрватској није увео санкције зато што је, као чланица УН-а, извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.