БЕОГРАД – Српска жртва из рата у Хрватској, убијена у Сплиту 1992. године, која је идентификована на Институту за судску медицину у Београду, зове се Иван Недељковић, из мјеста Шљивово, општина Крупањ, саопштио је Документацино-информативни центар “Веритас”.
“Веритас” напомиње да је у хрватском листу “Слободна Далмација” од 7. фебруара 2004. године наведено да је Недељковића убио полицајац Милан Вуковић тако што је у њега из свог службеног пиштоља испалио шест метака простријеливши му груди, обје наткољенице и поткољеницу десне ноге.
Због тог убиства Вуковић је у јуну 1999. пред Жупанијским судом у Сплиту осуђен на шест година затвора, да би му у октобру исте године Врховни суд ту казну повећао за двије године, али му је у децембру исте године за Божић, по одлуци предсједника државе, казна умањена за годину дана.
Од укупно седам година, убица Вуковић је одслужио пет и по година, јер је у децембру 2004. пуштен на условни отпуст.
“Веритас” је објавио име ове жртве због залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци.
Према подацима “Веритаса”, жртва се зове Иван од оца Душана Недељковића, рођен 20. септембра 1956. године у мјесту Шљивова, општина Крупањ.
О његовом убиству писала је “Слободна Далмација” у броју од од 24. септембра 1992. у чланку под насловом “Злочин! А казна?”, гдје пише да је Иван Недељковић стар 36 година, Србин, који је већ око шест година код многих у Подстрани и околним мјестима дословно за кору хљеба радио у њиховим пољима, убијен крајем августа код хотела “Лав” у напуштеном комбију који му је изгледа био дом.
У истом тексту пише да је Иван изрешетан из ватреног оружја, а да је тада починилац био непознат, док у тексту од 7. фебруара 2006. године наводи се да га је убио полицајац Милан Вуковић.
Комисија за нестала лица Владе Србије је јуче саопштила да је на Институту за судску медицину у Београду, уз присуство чланова породице, обављена идентификација посмртних остатака једне жртве српске националности, страдале током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, чији посмртни остаци су дан раније преузети од Института за нестале особе БиХ.
У саопштењу Комисије се наводи и да је жртва страдала 1992. у Сплиту, да су њени посмртни остаци првобитно били покопани на гробљу Ловринац у том граду, а 1993. године у размјени предати БиХ и и поново као НН покопани на гробљу у Требињу, одакле су, након ексхумације ради узимања референтних узорака за ДНК, премјештени у мртвачницу у Невесињу, али није наведен и идентитет жртве.
“Веритас” напомиње да се још увијек у хрватским медијима пише о неријешеним убиствима брачног пара Гашпаревић, Ђорђа /37/, по занимању правника и Весне /37/, професорке енглеског, који су ликвидирани 7. фебруара 1992. године.
НЈих је наоружана група убица извела из њихове куће у Жрновници крај Сплита, а њихова изрешетана тијела пронађена су дан касније на оближњем сметљишту.
Пише се, наводи “Веритас” и о случају економисте Шпире Покрајаца /50/ из Сплита убијеног 12. децембра 1991. године хицем из ватреног оружја.
Почев од 2001. године из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.635 посмртних остатка Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине.
То укључује и оне који су живјели и ратовали на хрватској страни /1.524 у Хрватској, 91 у БиХ и 20 у Србији/, од чега је до сада идентификовано 1.263 посмртних остататака, док их још 372 чека на идентификацију /сви са подручја Хрватске/.
Тренутно се на “Веритасовом” списку несталих налази још 1.565 особа српске нациналности који су нестали у периоду 1991–1995. године на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, међу којима је 1.124 цивила, од чега 443 жене.
“Веритас” тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са 163 посмртна остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и 27 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију и идентификацију.
Povezani tekstovi
