U odnosu na lane, 14 je novih imena na spisku žrtava „Oluje“, jer je otkriveno da su i u Bijeljini sahranjeni ljudi iz kolone
Od prošle godišnjice broj poginulih i umrlih tkom etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske u „Oluji“ povećao se za 14, jer je ustanovljeno da ima još indirektnih žrtava, pokazuju podaci Veritasa.
Savo Štrbac iz Veritasa navodi da je 1.869 ubijenih i nestalih u „Oluji“ i da su među njima 152 indirektne žrtve, oni koji nisu stradali direktno od noža ili metka, već su umrli tokom i zbog „Oluje“. Taj broj je veći za 14 u odnosu na lane, jer im su im se javili ljudi iz JKP „Gradsko groblje Pučile“ iz Bijeljine da je kod njih sahranjeno 14 osoba između avgusta i novembra 1995. koje su preminule u koloni ili u bolnici.
- Ti ljudi iz groblja žele stradalnicima iz „Oluje“ da podignu spomenik jer neki nemaju ni nadgrobno obeležje. Nedavno nam je ovde bio čovek kome je komšinica, umrla na prikolici , u koloni i šta će, vrućina, avgust, ni sam ne zna gde ide i šta ga čeka, i sahrani je pored bankine. A tu su bili pokopani i jedan starac i dete. I ko zna koliko još ima Srba zakopanih pored bankina a da niko ne zna – rekao je za Kurir Štrbac.
Grobovi i po vrtovima
On je naglasio i da još 138 posmrtnih ostataka leži negde u grupnim grobnicama, onima u koje su Hrvati pokopavali ubijene Srbe čiji su leševi nalaženi po šumama, ispod srušenih kuća, i u vrtnim grobovima. Potonji su vrtovi u koje su zakopavani Srbi koje je su rođaci ili slučajni prolaznici nalazili mrtve u dvorištu jer su tu jedino mogli, budući da je okolo sve samo kamenje.
- Prema hrvatskoj evidenciji, još 28 leševa Srba je neekshumirano, a prema podacima Veritasa, njih je 74. Takođe, prema našim podacima, u vrtnim grobovima je 78 leševa. Mnogi ljudi nam kazuju u kom su vrtu zakopali nekoga da bi olakšali svoju savest, ali i mole da ih nigde ne pominjemo jer je strah ogroman, budući da ti ljudi žive tamo ili povremeno odlaze u Hrvatsku – naveo je Štrbac.
Političari da ne pale vatru
Veran Matić, specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih s Hrvatskom, rekao je za Kurir da tražimo tela oko 2.000 nestalih u Hrvatskoj tokom rata i da je neophodno formirati zajednički tim koji će od imena do imena raditi na potrazi.
- Potrebni su međunarodna podrška i nadzor, ali i tematski razrešiti dva perioda iz kojih je najviše nestalih – „Oluja“ i „Vukovar ‚91“, u potpunosti uskladiti brojeve s jedne i druge strane, imena, angažovati stručnjake za te periode, kao i aktere sukoba s obe strane. Mora se sprečiti politizacija ovog procesa. Političari ne smeju zloupotrebljavati u dnevnoj politici nestale, već je njihov zadatak da kreiraju politiku koja će se efikasno baviti pronalaskom nestalih i brigom o njihovim porodicama, sa snažnom besplatnom pravnom pomoći kako bi se izborili za svoja imovinska i druga prava – rekao je Matić i dodao da ni tužilaštva dve zemlje ne sarađuju dovoljno.
On je naveo da ima nekoliko slučajeva u kojima postoji saznanje o mestu sahranjivanja, ali ne postoji volja da se saopšti lokacija jer se traže slične informacije s druge strane, kao i da najmanje 40 pojedinačnih poznatih grobnih mesta nije ekshumirano.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Povezani tekstovi
