D.I.C. Veritas

Политика, 03.12.2019, Саво Штрбац: Новине у стицању хрватског држављанства

Од када је у октобру ове године у Хрватском Сабору усвојен Закон о изменама и допунама закона о држављанству (НН 102/19), који ступа на снагу 1. јанура 2020, Веритасу се свакодневно обраћају Крајишници, који су се услед ратних дешавања из деведесетих распршили широм света, са питањем шта је то ново у овом у односу на досадашњи закон, што ме је и потстакло да напишем овај текст као групни одговор свим зинтересованим.

Хрватским држављанином сматра се и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991., којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиднецији о држављанству уписано друго држављанство.

Једна од усвојених новина огледа се у томе што се хрватским држављанином сматра и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиднецији о држављанству уписано друго држављанство, под условом да у року од двије идуће године поднесе захтјев за утврђење држављанства.

Наиме, почев од 8. јануара 1977. па до  „раскида свих државноправних веза Републике Хрватске с бившом државом СФРЈ“, држављанство се стицало према одредбама Закона о држављанству СФРЈ (“Службени лист”, број 58/76) и Закона о држављанству СР Хрватске (“Народне новине”, број 32/77).

Основни принцип стицања тадашњег савезног и републичког држављанства био је принцип порекла, по којем дете стиче држављанство СРХ ако родитељи у тренутку његова рођења имају држављанство СРХ или ако је само један од родитеља држављанин СРХ, а други је држављанин друге социјалистичке републике ако су се  о томе споразумли у року од два месеца од дана рођења детета. Међутим, у пракси се матичари нису стриктно држали овога прописа, па су често детету у матичне књиге, по инерцији, поред савезног држављанства, уписивали републичко држављанство републике у којој је рођено, без обзира које републике су држављанство имали његови родитељи.

Politika: Savo Štrbac - Novine u sticanju hrvatskog državljanstva, 3.12.2019.

Према неким истраживањима, само у Србији има око пет хиљада деце којима је уписано српско држављанство, иако су им оба родитеља били хрватски држављани. Деца, већ одавно одрасли људи, на разне начине, укључујући и управне и судске поступке и у Србији и у Хрватској, безуспешно су покушавали  исправити овакве грешке. Хрватски управни и судски органи упућивали су их да исправку морају тражити тамо где је и настала, тј. у Србији, док су их српски одбијали уз образложење да су закаснили са захтевом с обзиром да су српско држављанство “конзумирали деценијама”.

Прије неколико година неке невладине организације безуспешно су покушале  амандманом на постојећи српски Закон о држављанству исправити неправду причињену тим особама (тражили су да им се поред српског држављанства у матичне књиге упише и хрватско држављанство). Оваквих случајева каквих је било у Србији, засигурно је било и у другим бившим републикама бивше СФРЈ, и сви ће они у року од две године по ступању на снагу новог закона моћи тражити исправку погрешно уписаног држављанства, које у време њиховог рођења, поред савезног, није ни било од неког битнијег значаја. Но, после распада савезне државе, републичка држављанства постају државна у новонасталим државама и тек тада и погрешна републичка држављанства добају на значају.

Према најновијим изменама хрватског закона о држављанству, хрватско држављанство пореклом моћи ће стећи и особа рођена у иностранству, чији је један родитељ у тренутку њезина рођења хрватски држављанин, ако до навршене 21 године живота буде пријављена у дипломатској мисији или конзуларном бироу РХ у иностранству или у матичном бироу у РХ ради уписа у евиденцију као хрватски држављанин.

По досадашњем закону то право било је резервисано само за родитеља хрватског држављнина до дететове пунољетности. Предлагачи закона померање границе за тражење хрватског држављанства са 18 на 21 годину образлажу чињеницом да ако родитељ из било којих разлога пропусти да затражи држављанство за своје малољетно дете, да се иста могућност остави и детету за још три године по навршеној пунолетности.

Новина је и у томе што по овим измјенама хрватско држављанство стиче и особа старија од 21 године живота рођена у иностранству чији је један родитељ у тренутку њезина рођења хрватски држављанин, ако у року од две године од дана ступања на снагу овога Закона поднесе захтјев за упис у евиденцију хрватских држављана, а МУП претходно утврди да не постоје законске запреке, а то значи  да поштује правни поредак РХ, да је подмирио доспјеле јавне обавезе те да не постоје безбедоносне запреке за његов примитак у хрватско држављанство.

Надам се да ће многи Крајишници искористити могућности које им пружа измењени хрватски закон о држављанству и да ће узети оно што им припада по пореклу а све у циљу лакше заштите имовинских и личних права, која су им у предходних дридесетак година неосновано одузета или ускраћивана.

 

Објављено у штампаном издању дневника „Политика“, 3. децембра 2019.

 

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.