Трећи дан по доношењу “историјске одлуке” о брисању ћирилице у граду Вуковару, у Хрватској је ушао у употребу евро чије наличје националних кованица од 50, 20 и 10 центи краси лик планетарног научника Србина Николе Тесле
Три дана пред улазак Хрватске у еврозону и шенгенски простор, Градско веће Вуковара донело је одлуку о изменама Статута Града чиме је брисана одредба о службеној употреби српског језика и ћириличног писма на подручју Вуковара, која је припадницима српске мањине давала право слободне употребе српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу те у службеној комуникацији у јавним пословима из самоуправног делокруга Града Вуковара.
У појашњену одлуке о изменама статута, наведено је како је тој одлуци претходило објављивање службених резултата пописа становништва, спроведеног 2021. године, који је показао да у граду Вуковару живи 29,73 одсто Срба што је мање од једне трећине од укупног броја становника града те тако не остварују право на службену употребу свог језика и писма. За доношење такве одлуке били су већници Домовинског покрета (ДП), Хрватских суверениста, ХДЗ-а и председник Градског већа, независни Жељко Сабо, док су против била двојица већника Самосталне демократске српске странке (СДСС) и већник Демократског савеза Срба (ДСС), Срђан Милаковић.
Ко год је пратио збивања у Вуковару у последњих десетак година, ова одлука га није изненадила, па тако ни мене. А ево и зашто:
Хрватски Уставни закон о националним мањинама (2002), даје право некој мањини на службену употребу мањинског језика и писма ако те мањине у становништву неке јединице локалне самоуправе има више од једне трећине. У Вуковару је то право уграђено у Градски статут 2009, политичким договором ХДЗ-а и главне странке српске мањине у Хрватској СДСС, иако тада у Вуковару није била једна трећина Срба. Међутим, то право тада није било и остварено.
На попису становништва из 2011. установило се да у Вуковару живи 34,87 одсто Срба, и тиме је право на јавну употребу српског језика и ћирилице добило и законску основу. Након што су објављени резултати пописа, тадашња влада левог центра премијера Зорана Милановића почела је постављати двојезичне плоче на институције, али је ХДЗ, који је тада био у опозицији и у држави и у Вуковару, тврдио да су резултати пописа лажирани јер да Срба нема трећину и организивао је разбијање плоча. Влада је обуставила постављање плоча, а Уставни суд је 2014. обавезао локалне власти да једном годишње процене јесу ли се стекли услови за увођење двојезичности. ХДЗ је у међувремену преузео власт у Вуковару и неколико година су игнорисао обавезу коју им је Уставни суд дао, а затим су пет година за редом констатовали да се нису стекли услови. То се није променило ни одкада је власт у Вуковару преузео десничарски ДП, након што су у октобру 2021. дотадашњи ХДЗ-ов градоначелник Иван Пенава и већина ХДЗ-ових градских већника прешли у ту странку.
Одмах по објављивању уводно поменуте одлуке у медијима широм региона појавили су се коментари, од којих издвајам следеће:
“Јуче је Град Вуковар пропустио послати поруку за будућност међунационалних односа, постати позитиван пример свим другим срединама у Хрватској, регији и целој Европи… Том одлуком не бришу се само права већ и део идентитета града. Срби знају и служе се латиницом, и није бит у томе, већ да се симболички покаже да Срби чине део града. Важан део града којег ова лоша одлука не може обрисати”, коментар је саборског заступника СДСС-а Бориса Милошевића.
Председник вуковарског СДСС-а и заменик вуковарског градоначелника из редова српске националне мањине, Срђан Колар, оценио је како поменута одлука представља огроман корак уназад у односима Срба и Хрвата у Вуковару. По његовим речима, без обзира на резултат пописа становништва, увек постоји могућност да се мањини дају нека права уколико то жели већина. “Овде такве воље није било. Погажен је минимум људских права, али то остаје на савести оних који су подржали овакву одлуку”, казао је Колар.
С друге стране проусташки портал драговољац.цом пише: “Двојезичне плоче и ћирилица као симбол великосрпске агресије на град хероја – заувек одлазе у повест и више их неће бити на прочељима вуковарских зграда… Ово је уједно и велика политичка победа градоначелника града хероја и председника ДП – Ивана Пенаве, који ни у једном тренутку није посустао у праведној борби, нити је окренуо леђа својим људима. Био је уз народ, а не политичке елите и на крају исправио велику неправду према житељима града који је симбол хрватског отпора.”
Актуелни градоночелник Вуковара Пенава објашњава да је Статут био на јавној расправи 30 дана, као што и налаже процедура, и да се у том времену нико није јавио са примедбама, опаскама и предлозима, додајући да он већ десетак година “понавља да постоје неке снаге изван Вуковара, оне су смештене у Загребу, препознаће се дични ти етнобизнисмени који живе од тога да потпаљују, распаљују, којима не одговара нормалан живот људи”.
Иначе, Пенава је, када је схватио да ће након објављивања резултата пописа становништва моћи да укине одредбу о плочама на латиници и ћирилици, најавио да ће то вратити мир на улице Вуковара бар на десет година.
“Камен смутње је далеко дубљи него ли ћирилица, она је само неки формални повод на којем су се показивали мишићи разноразних влада, премијера, председника и тако даље. Тако да је та његова изјава о враћању мира једна бедаста реченица”, процењује осјечки политички аналитичар Јарослав Пецник.
Укидање службене употребе српског језика и ћирилице у Вуковару коментарисао је и председник Хрватске Зоран Милановић: “Сада ме питате – је ли то горак окус? То је бљутав окус, јер када сам се тада борио за нешто што је у закону, и што је у закон угурао ХДЗ, онда сам најмање подршке имао од Пуповца који није био са мном тамо када сам се свађао с оном екипом, с којом сам данас у добрим односима. Али, ево – сада је дошло на своје”.
На изнесене изјаве и коментаре политичара и аналитичара поводом брисања ћирилице у Вуковару додајем и коментар једног (не)обичног Вуковарца: “Мени не смета ћирилица али ми смета национализам и нетолеранција у Вуковару. Сви штите злочинце и криминалце из свог тора а нас који смо легалисти и славимо славе, имамо два Божића и често два Ускрса или Васкрса, гледате као нека чудовиста. Још увек имамо кафиће за Индијанце и Каубоје, у фирме се првенствено запошљавају подобни из одређеног тора. Слуша се одређена музика или глазба. Трећеразредне филмове један тор велича а други пљује и обрнуто… Вуковар је нездрава средина и зато млади паметни и способни одлазе а остају приглупи и неспособни и интересантно тамо нису ‘уторени’.” (хттпс://www.реддит.цом ИндепендентГеар5782).
Трећи дан по доношењу “историјске одлуке” о брисању ћирилице у граду Вуковару, у Хрватској је ушао у употребу евро чије наличје националних кованица од 50, 20 и 10 центи краси лик планетарног научника Србина Николе Тесле. Истог дана Хрватску је посетила и председница Европске комисије Немица Урсула вон дер Лајен и изјавила: “Ово је дан за славље, ово је сезона нових почетака”, док се њен домаћин, хрватски премијер Пленковић, хвалисао: “Хрватска је придруживањем еврозони и шенгенском простору, као једина земља која је то постигла на исти дан, постала једна од само 15 европских земаља које су истовремено део те две интеграције те НАТО савеза”. А о брисању једног писма у тој еврозони и шенгенском простору ни речи.
Саво Штрбац,
председник ДИЦ „Веритас“
