Politika, 08.04.2016., Srbija neće menjati zakon zbog Zagreba

Hrvatska je u Briselu ipak blokirala Srbiju na evropskom putu. Radna grupa Evropske unije za proširenje završila je sastanak bez saglasnosti Hrvatske da Srbija otvori poglavlje 23, potvrdila je šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević.

Hrvatska predstavnica „nije imala instrukcije”, te je ta tačka skinuta sa dnevnog reda. Razgovori će biti nastavljeni naredne sedmice, rekla je Miščevićeva za Tanjug.

Ovakav ishod mogao se naslutiti i pre završetka briselskog sastanka iz izjave hrvatskog ministra spoljnih poslova Mira Kovača. Hrvatska očekuje da se Brisel izjasni o tome kako misli da ugradi kriterijume koje Srbija mora da ispuni u pregovorima o članstvu u EU, rekao je Kovač u Zagrebu.

On je, pri tome, ponovio stav da Beograd mora da ukine regionalnu nadležnost za ratne zločine i obezbedi prava hrvatske manjine u Srbiji.

Komitet za proširenje Saveta Evropske unije (COELA) je postigao saglasnost da se u junu otvori poglavlje 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, rekli su agenciji Beta zvaničnici u EU koji su pratili sastanak.

Bugarska je, rečeno je Beti, uoči sastanka COELA imala takođe neke primedbe na otvaranje poglavlja 24 (o pravdi, slobodama i bezbednosti), ali je to u prethodnoj razmeni mišljenja razjašnjeno i predstavnik Sofije je dao „zeleno svetlo” za pokretanje pregovora u junu o tom poglavlju.

Osvrnuvši se na ishod briselskog sastanka, premijer Aleksandar Vučić je na predizbornom skupu u Novom Sadu rekao da nikog neće da moli.

„I kada u Briselu Hrvatska neće da se izjasni i neće da pruži podršku Srbiji na njenom evropskom putu, očekuju da ćemo nekoga da molimo. Nijedan telefonski poziv neću da uputim, nikoga nećemo da molimo i ni na čije ultimatume nećemo da pristajemo, jer imamo svoj obraz, imamo svoju zemlju”, poručio je predsednik vlade.

Vučić je u Novom Sadu praktično ponovio ono što je još u ponedeljak na TV B92 rekao Nataši Kandić, da neće ni pod kakvim pritiskom promeniti zakon za suđenje ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, jer je to dobar propis.

„Mi nećemo da menjamo zakon koji je dobar zato što se to Hrvatskoj hoće”, rekao je premijer na mitingu SNS-a u Novom Sadu, a ove njegove reči propraćene su aplauzom.

Iz Vlade Srbije je saopšteno da Hrvatska nije imala ni jedan jedini valjan razlog za svoju odluku. Kako je naveo premijer, „Srbija neće dozvoliti da je bilo ko u Evropi i svetu, pa ni Republika Hrvatska, na bilo koji način ucenjuje, ponižava i nipodaštava”.

Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, rekla je za „Politiku” da je loptica sada u dvorištu EU.

„Mislim da je bespredmetno da komentarišem to što Hrvatska već drugi put ne iznosi stav kada je reč o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23. Sada je loptica u dvorištu EU, s obzirom na to da je 27 od 28 država dalo saglasnost. Krajnje je neuobičajeno da neka država blokira kandidata u tehničkom delu i prilikom otvaranja poglavlja. Ali to je već sada pitanje za EU, a ne za nas”, kaže srpska ministarka za EU.

Kovač je pak naveo da Hrvatska očekuje odgovor Evropske komisije, ističući da je „potpuno neprihvatljiv” zakon koji omogućava da Srbi budu „neka vrsta sudije za ratne zločine” za celu bivšu Jugoslaviju, pa time i Hrvatsku.

Potpuna saradnja s Haškim tribunalom i obaveza zaštite hrvatske manjine kriterijumi su koji bi takođe trebalo da budu ugrađeni u pregovaračko poglavlje o pravosuđu.

Srbija i Hrvatska imaju međudržavni sporazum o zaštiti hrvatske manjine u Srbiji i srpske u Hrvatskoj, rekao je Kovač i ponovio da Hrvatska taj sporazum „implementira” i da očekuje da se i u Srbiji on „u potpunosti implementira”.

On je izjavio i da Hrvatska želi dobrosusedske odnose sa Srbijom nalik onima između Nemačke i Francuske i potvrdio da postoji „načelni dogovor” da posle srpskih izbora 24. aprila poseti Beograd. S druge strane, direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas” Savo Štrbac ocenio je da je Hrvatska u poziciji da uslovljava Srbiju i da smatra da će to potrajati.

„Sećam se kako je Italija pravila probleme Sloveniji, pa Slovenija Hrvatskoj, tako će i Hrvatska mnogo namučiti Srbiju dok je neko iz EU ne poklopi i kaže dosta je. Hrvatska će sigurno namučiti Srbiju”, ocenio je Štrbac za RTS.

Štrbac je ocenio da su hrvatski dodatni uslovi Srbiji vid cinizma i podsetio da ta zemlja nije uradila ništa u pogledu efikasnijeg povratka Srba i progona počinilaca ratnih zločina.

U vezi sa hrvatskim pokušajem da Srbiji blokira otvaranje poglavlja dok se ne obaveže da ispuni njihove uslove, u ovdašnjoj javnosti pojavila se i vest da evropski komesar za proširenje Johanes Han i austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc vrše snažan pritisak na Zagreb da da zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU.

Upitan da li zvanični Beč lobira kod Hrvatske da ne blokira otvaranje daljih poglavlja sa Srbijom, Kurc je rekao da je Srbija važno sidro stabilnosti u regionu.

„Pod premijerom Aleksandrom Vučićem sprovedene su važne reforme, posebno u ekonomiji i ostvaren znatan napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi se zbog toga zalažemo za dalji napredak u pristupnom procesu Srbije”, rekao je Kurc, javlja Tanjug.

Izvori u Evropskoj komisiji naveli su da nijedan od zahteva koje postavlja Hrvatska nema, kako je preneo dopisnik RTS-a iz Brisela, direktne veze sa sadržajem poglavlja 23 i da bi svakako bilo pogrešno blokirati Srbiju na samom početku pregovora, koji tek treba da daju rezultate u oblasti vladavine zakona.

S druge strane, Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Srbije, ranije je izjavila da su primedbe hrvatskih zvaničnika iznete u javnosti već utkane u niz dokumenata, pre svega u Akcioni plan za poglavlje 23 i Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina.

Budući da je za otvaranje poglavlja potrebna jednoglasna odluka svih članica EU i da utvrđivanje pregovaračke pozicije EU, koje potom treba da usledi, može da potraje i nekoliko meseci, ne isključuje se ni mogućnost da zbog izostanka hrvatske saglasnosti otvaranje pomenutog poglavlja ne bude do kraja juna, za šta se inače zalaže Holandija, koja predsedava EU u ovoj polovini godine.