Независно од тога како ће бити завршен овај нови спор између Србије и Хрватске, мој утисак је да свега овога не би ни било да је хрватско правосуђе процесуирало Марића пре него што га је ухапсила српска полиција
Хрватски заступници у Европском парламенту су крајем јануара поднели амандмане на нацрт извештаја о напретку Србије за приступање ЕУ. Затражили су да услов за отварање поглавља 23 буде брисање става 2. члана 2. и члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, на основу којих је Србија узела за право да суди кривична дела почињена на територију бивше СФРЈ, и то без обзира на држављанство починиоца или жртве. Тиме је, кажу, Србија угрозила суверенитет РХ и њених грађана, али и грађана 17 чланица ЕУ који су се борили као бранитељи у одбрани Хрватске. Тражили су и да се Србија упозори да крши људска права хрватског ветерана Вељка Марића и затражили његов трансфер у Хрватску.
Недавно изабрана председница РХ Колинда Грабар Китаровић, као председничка кандидаткиња ХДЗ-а, изјавила је да је од српских власти затражила да у затвору у Сремској Митровици посети хрватског бранитеља Вељка Марића, али је добила негативан одговор (писан ћирилицом).
Ко је Вељко Марић? Реч је о 64-годишњем хрватском ветерану („бранитељу”) из Грубишног Поља, који је у рату деведесетих, према „Регистру бранитеља”, провео 1.510 дана, од чега 711 у борбеном, а 791 у неборбеном сектору. Ухапсила га је српска полиција 2010. на граничном прелазу Градина приликом уласка камионом из Бугарске у Србију. Веће за ратне злочине у Београду огласило га је кривим због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. у селу Растовац у општини Грубишно Поље хицима из ватреног оружја убио 65-годишњег Србина Петра Слијепчевића у породичној кући и осудило га на казну затвора у трајању од 12 година, коју издржава у КПЗ Сремска Митровица.
Хрватски министар правосуђа Миљенић је навео да је српском правосуђу још 2012. упућен службени захтев за Марићевим трансфером који је одбијен, а на најновији захтев, из децембра прошле године, одговор још није добијен.
У међувремену је у Србији против Марића проширена истрага због сумње да је током септембра 1991. у просторијама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, који су припадници ЗНГ-а користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности. На терет му се ставља убиство Миће Васиљевића, коме је ножем пререзао стомак, и убиство Владимира Кучере, као и мучење Звјездана Мачка. Истрага није завршена зато што хрватско правосуђе не поступа по замолницама из Србије (испитивање сведока из Грубишиног Поља). Хрватска не жели, јер би, процењује се, на тај начин признала универзалну надлежност српског правосуђа. Оног момента кад се реши питање ове истраге, сви услови су испуњени да Марић буде трансферисан на територију Хрватске, поручују из правосуђу Србије. И додају да спорни закон неће бити измењен, јер се заснива на принципу универзалне надлежности по којем свака држава може да кривично гони починиоца ратног злочина, геноцида или злочина против човечности, без обзира чији је држављанин жртва, односно, починилац и где је дело извршено.
Независно од тога како ће бити завршен овај нови спор између Србије и Хрватске, мој утисак је да свега овога не би ни било да је хрватско правосуђе процесуирало Вељка Марића пре него што га је ухапсила српска полиција. А могло је, јер је у анонимном писму које је у Србију стигло из Хрватске писало да су о Марићевим злочинима били упознати сви релевантни фактори у Загребу, али нису реаговали.
Управо због оваквих ситуација треба да опстане универзална надлежност за најтежа кривична дела као што су ратни злочини.
Информационо-документациони центар „Веритас”
