Наш правни тим ће пред Међународним судом правде у Хагу у току прве недеље суђења унакрсно испитивати сведоке Хрватске, међу којима је и Соња Бисерко
Спор Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу почеће 3. марта образлагањем хрватске тужбе. Хрватски правни тим ће, пред судским већем којем председава Словак Петер Томка, како сазнаје „Политика”, до 7. марта износити доказе који би требало да поткрепе наводе из тужбе. У току тих пет дана, српски правни тим имаће на располагању два поподнева за унакрсно испитивање хрватских сведока међу којима је, подсетимо, и Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији.
Од 10. до 14. марта Србија ће излагати чињенице којима ће побијати наводе из хрватске тужбе. Расправа ће се одвијати у току преподнева, осим 13. марта када ће суђење трајати читав дан. Затим ће уследити краћа пауза, а онда се креће у други круг изношења доказа. Хрвати ће опет први имати реч, док ће Србија одговарати на њихове оптужбе.
Тек по завршетку другог круга, на дневни ред долази српска противтужба. Правни тим Београда – који предводи Саша Обрадовић и у коме је и професор Вилијам Шабас, један од највећих светских стручњака за геноцид, председник међународног Удружења проучавалаца геноцида – покушаће у току петодневног излагања да докаже да је током хрватске акција „Олуја“ из 1995. године хрватска страна починила геноцид над српским становништвом. Затим реч добијају Хрвати који ће покушати да оспоре ове наводе. Они уједно имају и последњу реч на овом суђењу. Уз паузу од пет дана због одржавања нуклеарног самита у Хагу коме ће присуствовати руски и амерички председници, Владимир Путин и Барак Обама, јавна расправа у Палати мира ће се завршити крајем марта.
Осим наводима из тужбе и противтужбе, суд ће се бавити и још једним питањем које је покренула Србија. Наиме, Србија је уложила приговор суду да јој се не може судити за дела почињена 1991. године јер тада није постојала као држава. Суд је одлучио да се о том питању расправља током усмене расправе. За сада се још не зна да ли ће се суд о томе изјашњавати пре почетка разматрања тужбених захтева или касније. Уколико би закључио да Србија не може да одговара, суђење би аутоматски било завршено. Међутим, може да се деси и да судије одлуче да се ипак најпре позабаве наводима из тужбе и контратужбе, односно да утврде да ли је заиста било геноцида на тој територији. Како смо већ раније писали, у српском правном тиму сматрају да нема логике да држава одговара ако су кривице у Хашком трибуналу ослобођени Јовица Станишић и Момчило Перишић као њени високи функционери.
Povezani tekstovi
