Недавно је Врховни суд Хрватске укинуо првостепену пресуду капетану бојног брода Павлу Пантићу (79) и поступак вратио првостепеном суду на поновно суђење пред потпуно измењеним већем. Иако се ради о држављанину Србије и припаднику ЈНА и ЈА, ни после ове, као ни оне првостепене пресуде (о чему је 1. јуна прошле године у овој рубрици објављен мој текст „Часни официр пред хрватским судом”), нисам приметио да је било који овдашњи медиј пренео ову информацију.
Пантића је по хрватској Интерполовој потерници у децембру 2015. ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу приликом повратка из Београда у Сутоморе, где је живео последње 23 године. Након спроведеног екстрадиционог поступка, Црна Гора га је 20. априла 2016. изручила Хрватској.
Одбио је да призна кривицу за ратни злочин, иако је споразумом с хрватским тужилаштвом могао да казну испод пет година затвора служи у Србији
У мају прошле године Жупанијски суд у Сплиту осудио га је на шест година затвора због наводно почињеног кривичног дела ратног злочина над цивилним становништвом. Терети се да је као припадник „окупаторско српско-црногорске војске тзв. ЈНА”, на дужности заменика команданта ратне луке Лора, од септембра 1991. до јануара 1992, наређивао отварање ватре по Сплиту. Упркос могућности да споразумом с хрватским тужилаштвом постигне договор којим би добио казну испод пет година затвора и могућност да је служи у Србији, одбио је да призна кривицу за ратни злочин.
Пантићу се , са још 31 припадником ЈНА, први пут судило пред истим судом 1994. године, према оптужници која им на терет: ставља смрт пет и рањавање 20 цивила и причињавање штете на цивилним, стамбеним и привредним објектима у вредности од 32 милиона немачких марака. Сви су осуђени на казне затвора од седам до 15 година затвора, а Пантић је у одсуству добио осам година затвора. Врховни суд је и тада пресуду Пантићу укинуо и вратио случај на поновљено суђење.
По изрицању прошлогдишње пресуде, Пантићев адвокат по службеној дужности објашњавао је да је његов брањеник резолутно одбио понуду тужилаштва од четири године затвора јер се сматра невиним. Његово уверење да ће доказати своју невиност, по речима адвоката, посебно се учврстило када је проучио сву документацију из судског списа, која му је достављена у затвор на сплитским Билицама.
И био је у праву. На јавној седници одржаној 16. маја ове године, Врховни суд је утврдио многе битне повре•де одредаба кривичног поступка. Наиме, првостепени суд није поступио према упутству Врховног суда по оној раније укинутој пресуди. И тада је, као и сада, првостепени суд пропустио да утврди тачан допринос оптуженог у односу на сваку појединачну инкриминацију. Нису наведени ни докази на темељу којих је закључено даје Пантић командовао, преносио команде или лично отварао артиљеријску ватру. Врховни суд је довео у питање и само извођење доказа на расправи. Јер у образложењу пресуде наводи се само један извештај и помиње десет сведока, а кратко се наводи садржај исказа тек четворице сведока, па се и не зна о чему су ти бројни сведоци говорили.
Председник претресног већа првостепеног суда био је сплитски судија Винко Лозина, који се “прославио” када је, сад већ далеке 2002. на концерту проусташког певача Марка Перковића Томпсона, на сплитском Пољуду, пред 40.000 посетилаца, у ритму усташке корачнице “Ево зоре, ево дана.” плесао са супругама оптужених чувара у случају “Лора-1 “. И у том предмету је Лозина био председник претресног већа у којем је ослободио оптужене уз небулозно образложење да “у Лори 1992. није било могуће починити ратни злочин јер у Сплиту није ни било оружаног сукоба”.
Док чека треће суђење (друго у присуству), Павле Пантић дели затворску ћелију у сплитском затвору са још четири Србина оптужена за ратне злочине, којима су првостепени поступци у току. Са њим су Капетан Драган, изручен пре две године из Аустралије, генерал Борислав Ђукић, изручен у марту прошле године из Црне Горе, Младен Граовац, припадник резервног састава милиције РСК, ухапшен прошле године на Св.Илију у родном Смилчићу код Бенковца, и Чедомир Боројевић, бивши официр ЈНА, ухапшен у марту ове године на повратку из Хрватске у Црну Гору. Вјерујем даће Павле Пантић на трећем суђењу бити ослобођен ида ће се на његовом случају потврдити она народна да је правда спора, али достижна.
Документационо-информациони центар ,,Веритас”
Полтика, 19. јул 2017, штампано издање
