U Hrvatskoj završena javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, a predloženim rešenjima se ignorišu problemi nacionalnih manjina
U Hrvatskoj je upravo završena javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu čiji je cilj „demografska obnova” najmlađe članice EU. S obzirom na to da je iz ove zemlje u poslednjoj deceniji emigriralo oko 400.000 ljudi, a da je devedesetih proterano oko 400.000 Srba, ove mere su im više nego potrebne. Međutim, novim zakonskim rešenjima država i dalje ignoriše probleme pripadnika nacionalnih manjina, Srba, Roma, azilanata… „Demografska obnova” odnosi se pre svega na davanje širih mogućnosti potomcima hrvatskih iseljenika, ali samo onima koji su napustili Hrvatsku pre 8. oktobra 1991. godine. To znači da Srbi iz Krajine ne spadaju u ovu kategoriju.
Ukoliko nova pravila budu usvojena, biće ukinuto generacijsko ograničenje, tako da će hrvatsko državljanstvo moći da dobiju svi potomci, bez obzira na to da li im je deda, pradeda ili čukundeda bio hrvatski državljanin. Takođe, Hrvatska će pokušati da zadrži visokoobrazovane strance koji se školuju u ovoj zemlji. Pravo na državljanstvo imaće sve osobe koje su završile diplomske ili poslediplomske studije u Hrvatskoj, a narednih 18 meseci su imali prijavljeno boravište u ovoj zemlji.
Reagujući na izmene i dopune, glas je podigla hrvatska ombudsmanka Lora Vidović. Upozorila je da država nastavlja da ignoriše problem pripadnika nacionalnih manjina koji godinama žive ili su živeli u Hrvatskoj, kao i osoba bez državljanstva i azilanata. Vidovićeva je podsetila da njena kancelarija, u godišnjim izveštajima Saboru ukazuje na potrebu olakšanog prijema u državljanstvo osoba koje nisu hrvatske nacionalnosti, ali su rođene u Hrvatskoj, imaju dugotrajan boravak ili uže rodbinske veze sa hrvatskim državljaninom. Ustav, kako je navela, garantuje ravnopravnost pripadnicima nacionalnih manjina u Hrvatskoj. Podsetila je da je Evropska komisija za borbu protiv rasizma preporučila ovoj zemlji da „preduzme sve mere” za rešavanje ovog problema.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, kaže za naš list da će novi propis, ukoliko bude usvojen u ovom obliku, imati samo jedan član koji bi mogao da olakša regulisanje statusa proteranih Srba. Naime, biće pomerena granica za prijavu u evidenciju državljana na 21 godinu života. „Na taj način će mladići i devojke, čiji su roditelji hrvatski državljani, a ne žive tamo, imati šansu da sami podnesu zahtev za državljanstvo ukoliko žele hrvatski pasoš. Neki naši ljudi nisu želeli da predaju zahteve za decu, ali će sada ta deca moći sama da reše ovo pitanje”, objašnjava Štrbac.
Gomila problema će i dalje ostati nerešena, a samim tim ostaje neizvestan veliki broj ljudskih sudbina. Nelogičnosti je mnogo. Dešava se da ljudi koji su rođeni usred Zagreba ne mogu da dobiju državljanstvo jer su ih, prilikom rođenja, roditelji upisali u knjigu rođenih da su državljani Srbije. Osobe koje su decenijama živele u Hrvatskoj, ali su rođene u BiH, na putu do hrvatskih papira moraju da prođu tretman kao stranci, tačnije da imaju prijavljen boravak u Hrvatskoj osam godina.
Rođen u Dubrovniku, proglasili ga za migranta
Hrvatski mediji su nedavno izveštavali o Draženu Matoviću, Srbinu koji je rođen u Dubrovniku, ali više od 10 godina ne može da povrati hrvatsko državljanstvo. U Srbiji je boravio samo nekoliko godina nakon rata, kao izbeglica. Ubrzo se vratio u Hrvatsku, tačnije u Knin. Njegov zahtev za vraćanje državljanstva je odbijen uz obrazloženje da je državljanin Srbije. Nije mu pomogla ni potvrda o izbegličkom statusu. Dražen se u zemlji rođenja vodi kao migrant, nema ličnu kartu, ni zdravstveno osiguranje. Ne može da se zaposli, niti da se prijavi na biro za nezaposlene. Kada je započeo štrajk glađu, izveštavali su mediji, smešten je na psihijatrijsko lečenje. Draženovu sudbinu novi propisi neće uspeti da reše, a hrvatski MUP je nedavno saopštio da izmene i dopune Zakona o državljanstvu „neće imati učinak na ljudska prava”.
Povezani tekstovi
