Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да је ових дана у потпуној медијској тишини на поновљеном суђењу у Хрватској пред судом у Осијеку, на пет година затвора осуђен Србин Миленко Марић /64/ из Белог Манастира за наводни ратни злочин над цивилима у Барањи у јесен 1991. године.
У саопштењу се напомиње да је процес против Марића интересантан и због тога што је за исти догађај два пута екстрадиран из Велике Британије у Хрватску и обје екстрадиције су биле медијски бучно попраћене, док су се суђења и изрицање пресуда одвијали у потпуној медијској тишини.
Жупанијско државно тужилаштво из Осијека је 3. априла 2001. године подигло оптужницу против 58 Срба са подручја Барање због кривичног дјела ратног злочина против цивила, по којој је Марић, након спроведеног суђења у одсуству, осуђен на максималних 20 година затвора.
Марић се послије “мирне реинтеграције” Сремско-барањске области у уставно-правни поредак Хрватске, у јануару 1998. године, иселио у Велику Британију, гдје је засновао и породицу.
На основу “европског налога за хапшење”, којег је за њим расписало хрватско правосуђе, Марић је први пут ухапшен у Великој Британији 7. јуна 2015. године, одакле је у Хрватску изручен у јануару 2017. године.
Након екстрадиције допуштена му је обнова поступка, а Жупанијско државно тужилаштво у Осијеку је по изручењу измијенило и спецификовало оптужницу против Марића, којом га терети да је у љето и јесен 1991. године, као припадник, како кажу, “парамилицијских снага” /станица милиције Бели Манастир/, приводио цивиле у станицу у затвор и на саслушања, тукао их и малтретирао, при чему се наводе имена шест цивила.
Против њега је на основу измијењене и спецификоване оптужнице спроведен раздвојени поступак, а 13. септембра 2017. године саслушањем свједока који је као припадник МУП-а Хрватске био затворен у Белом Манастиру у августу 1991. године, завршен је доказни поступак у том кривичном предмету.
Свједок је изјавио да му је оптужени Марић током заточења помагао доносећи му храну и воду, те га и на друге начине покушаво заштитити.
Након тог свједочења вијеће за ратне злочине Жупанијског суда у Осијеку донијело је пресуду којом је Марић, због недостатка доказа, ослобођен оптужбе и истовремено му укинуо истражни затвор, након чега се он вратио породици у Велику Британију.
Врховни суд Хрватске 25. априла 2018. године прихватио је жалбу тужиоца, укинуо првостепену пресуду и предмет упутио на поновно суђење пред потпуно измијењеним вијећем.
У својој одлуци Врховни суд утврдио је да је првостепени суд учинио битну процесну повреду која се састоји у томе што је изрека пресуде противрјечна разлозима пресуде.
Пошто се Марић није одазивао позиву на рочишта у поновљеном поступку, Хрватска је за њим издала потјерницу, на основу које је поново ухапшен у Великој Британији, која га је 5. априла ове године други пут изручила Хрватској.
- Ово друго Марићево изручење пропратили су и међународни и домаћи медији у смислу да се изручује “опасни ратни злочинац”. Колико је опасан тај “преступник” види се и по томе, што нико од медија, ни из Велике Британије ни из Хрватске ни из Србије, није пратио ово друго поновљено суђење пред Жупанијским судом у Осијеку – навео је Веритас.
И када се очекивало да ће због формалног пропуста ново претресно вијеће Жупанијског суда у Осијеку, по инструкцијама Врховног суда, поново донијети ослобађајућу пресуду, услиједио је неочекивани обрт, Марић је проглашен кривим и осуђен на пет година затвора, на минималну казну прописану по хрватском закону за кривично дјело ратних злочина, која је уједно и минимална казна за обавезно одређивање истражног затвора.
Према сазнањима Веритаса, судско вијеће није чак утврдило колико је Марић укупно до сада провео у екстрадиционом затвору у Великој Британији и у истражном затвору у Хрватској, у оба наврата, иако по рачуници одбране постоји могућност да то прелази казну од пет година која му је изречена у овом другом поновљеном суђењу.
На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада, према Веритасвој евиденцији, ухапшено најмање 187 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску.
Од изручених до сада је против њих 30 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налази 33 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
Povezani tekstovi
