D.I.C. Veritas

РТРС, 22.04.2015., Патријарх Иринеј служио помен јасеновачким жртвама

Поводом 22. априла – Дана пробоја јасеновачких логораша, патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су данас литургију у Храму Светог Илије у Млаки, код Јасеновца.

 
Патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су данас Свету архијерејску литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца, поводом обиљежавања Дана пробоја јасеновачких логораша – 22. априла. Литургија је служена као помен свим невино страдалим јасеновачким жртвама.
 
У обраћању вјерницима српски патријарх је рекао да храм Светог Илије у Млаки лежи на мученичкој земљи на којој је страдало стотине хиљада мученика, само зато што су били Срби и православци. “То је била њихова једина кривица, а зликовци су мислили да збришу с лица ове земље сав српски род и православни народ”, рекао је патријарх Иринеј. Додао је да је тешко објаснити шта је те људе мотивисало на такав злочин. Према његовим ријечима, то је злочин већи од животињског и злочин који ни ђаво није чинио.
 
“Страдали су људи, жене и народ, а најтрагичиније је што су страдала невина дјеца. Племенита Дијана Будисављевић спасила је више од 12.000 дјеце, а колико је тек дјеце страдало то ће за народ и историју остати вјечно тајна коју ће многи жељети да ублаже”, рекао је патријарх Иринеј.
 
Патријарх је нагласио да је земља на којој се простирао логор Јасеновац, натопљена крвљу и испуњена костима. Нагласио је да страдање невиног српског народа у том логору није било узалудно, јер су се они ријешили мука и своје патње коју је само Господ видио. “Сигуран сам да их је Бог наградио, јер се нису хтјели одрећи свог имена и вјере. Овај храм Светог Илије у Млаки носи све ране нашег народа, невиних жена и још невиније дјеце који су страдали, јер су били анђели”, рекао је српски патријарх пред око 200 окупљених вјерника.
 
Његова светост је нагласила да је страдање српског народа у логору Јасеновац најбољи доказ докле човјек може да падне. “То није учинио странац из друге религије, већ што је најстрашније то су починили хришћани. Нећу да их осуђујемо или проклињемо, али то не смијемо да заборавимо. Само дјело проклиње, а оставимо Господу да им суди јер постоји закон и правда Божија”, нагласио је патријарх српски окупљеним вјерницима.
 
Света стратишта, поручио је, не смијемо да заборавимо. “Зато је овај храм важан јер се душе страдалих радују овој литургији, помену и храму. Нека им је слава и нека им Господ дарује вјечни живот”, навео је патријарх Иринеј. Литургији је присуствовало око 200 вјерника. У својству изасланика предсједника Републике Српске Милорада Додика на литургији је био и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац.
 
Село Млака у Другом свјетском рату било је сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од 30 дјеце. На овом мјесту налази се неколико великих стратишта. У овом селу, удаљеном 12 километара од Јасеновца, прије Другог свјетског рата живјело је око 1.500 становника. Комплетно становништво, међу којима и 250 дјеце, у прољеће 1942. године одведено је у логоре.
 
Данас у селу Млака живи око 40 српских повратника. Село је разрушено, путна инфраструктура је у веома лошем стању, тако да се и до цркве Светог Илије тешко стиже макадамским путем. Обнову цркве Светог Илије иницирао је Секретаријат за вјере Владе Републике Српске, а у плану је да храм потпуно буде обновљен током народне године.
 
 
ВЛАДИКА ЈОВАН: ДУБЉИХ РАНА У ХРИШЋАНСКОЈ ИСТОРИЈИ НИЈЕ БИЛО
 
Епископ липљански Јован изјавио је да ране из Јасеновца у српском народу никада неће зацијелити осим у царству небеском, јер дубљих рана у хришћанској историји тешко да је било.
 
Владика Јован који је у селу Млака присуствовао Светој архијерејској литургији, коју је у дијелом обновљеном храму Светог Илије служио патријарх српски Иринеј, рекао је новинарима да у историји Цркве никада није забиљежено страдање за име Христово у оволиком броју, као што је то било у Јасеновцу.
 
Према његовим ријечима, није случајно да су у Другом свјетском рату највише страдали богоносни народи као што је јеврејски, руски, грчки и српски. Епископ липљански је истакао да српски народ не ради довољно на његовању сјећања на страдање у Другом свјетском рату.”Ми се спутавамо јер нисмо у могућности да урадимо нешто велико али треба да радимо ситним корацима и у континуитету, јер би у томе била наша предност у очувању сјећања на страдање српског народа”, рекао је владика Јован.
 
Директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић најавио је данас да ће Српска и њено руководство морално, финансијски и духовно стати иза пројекта христијанизације Јасеновца, као највећег стратишта српског и других народа. Рекао је да је идеја о томе да се обнови храм Светог Илије у Млаки као знак помена свим страдалим у Другом свјетском рату, потекла из Републике Српске и Секретаријата за вјере, које је финансијски помогло почетну обнову храма да би се у њему могло вршити богослужење.
 
“Република Српска ће наставити да помаже Српску православну цркву у санацији овог храма, а учествоваће и у изградњи нових спомен-обиљежја која не постоје у мјесту Млака гдје је било највеће сабирно мјесто у оквиру логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре”, додао је Давидовић.
 
Патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су данас Свету архијерејску литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обиљежавања Дана пробоја јасеновачких логораша – 22. априла. Село Млака је у Другом свјетском рату било сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од 30 дјеце. На овом мјесту налази се неколико великих стратишта.
 
 
 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.