Утврђени број ексхумираних посмртних остатака из групних гробница у Шибенику и Задру представља нову чињеницу у предмету Готовина и други, саопштио Веритас и упутио Хашком тужилаштву иницијативу за подношење захтева за преиспитивање правоснажне пресуде у том предмету.
Документационо-информативни центар Веритас је Хашком тужилаштву упутио иницијативу за подношење захтева за преиспитивање правоснажне пресуде у предмету Готовина и други (Операција Олуја), уз писану подршку српског Тужилаштва за ратне злочине и Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, саопштила је та организација.
Веритас у саопштењу наводи да је утврђени број ексхумираних посмртних остатака из групних гробница “Света Маре” у Шибенику и “Градског гробља” у Задру, са до сада потврђеним прелиминарним и коначним идентификацијама, нова чињеница.
Та чињеница није била позната Хашком тужилаштву у време поступка пред Претресним и Жалбеним већем и “ни уз дужну ревност” није могла бити откривена, а, да је била доказана, могла је бити одлучујући фактор приликом доношења одлука оба већа, наводи Веритас.
Веритас је даље указао да су у организацији Управе за заточене и нестале при Министарству бранитеља Републике Хрватске, у присутности представника Комисије за нестала лица Републике Србије у својству посматрача, обављене ексхумације посмртних остатака Срба који су страдали у агресији хрватских оружаних снага у августу 1995. године (акција Олуја) на заштићену зону УН-а, познату као сектор Југ, са локација “Света Маре” у Шибенику и “Градско гробље” у Задру.
Са поменутих локација у групним ексхумацијама, у новембру прошле и мају ове године, укупно је ексхумирано 87 посмртних остатака, међу којима је најмање 55 цивила, од којих је најмање 15 жена.
Пре групних, са поменутих локација ексхумирана су и 23 тела по појединачним захтевима породица жртава, што даје број од 110 укупно ексхумираних посмртних остатака који су били покопани на те две локације, од којих је до сада, што прелиминарно што коначно, идентификовано 60 лица, просечне старости преко 62 године, међу којима је најмање 41 цивил, од којих је 16 жена.
Упоређивањем прелиминарно и коначно идентификованих лица међу ексхумираним посмртним остацима са поменутих локација са пресудама Претресног и Жалбеног већа Трибунала, произлази да су извођени докази само у односу на два лица, чији су посмртни остаци били покопани на “Градском гробљу” у Задру.
Веритас подсећа да је у том предмету Претресно веће једногласно закључило да су двојица, од тројице оптужених генерала, Анте Готовина и Младен Маркач, били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, те их осудило на 24, односно 18 година затвора.
За противправно и неселективно гранатирање насељених места, Претресно веће је прихватило као стандард да су противправни сви удари који падају на удаљености већој од 200 метара од легалног војног циља (“правило 200 м”).
Жалбено веће је цео случај свело на оцену “правила 200 м”, те закључило да за “тај ригидни стандард” није било довољно доказа у предмету и, по логици “нема доказа за противправно гранатирање, нема ни удруженог злочиначког подухвата” и ослободило оптужене генерале по свим тачкама оптужбе, наводи Веритас.
У акцији “Олуја”, укључујући и сектор “Север” и сектор “Југ”, према подацима Веритаса, смртно је страдало 1.886 лица српске националности, међу којима 1.196 цивила, од чега 540 жена, од којих је до сада сахрањено 891 лице, док се 943 још води међу несталима.
Povezani tekstovi
