Za migranate koji su se iz Azije i Afrike zaputili u Evropu bežeći od rata i gladi jedna od ključnih stvari jeste mogućnost da se informišu i komuniciraju sa rodbinom.
Šta je gore od toga da ostanete bez struje na telefonu? To da ste ostali i bez kuće i bez zemlje i bez normalnog života na koji ste navikli. Sa praznom baterijom na telefonu koji vam je jedina veza ne sa svetom nego sa životom.
Jedno od mesta gde migranti u Beogradu besplatno mogu da koriste internet jeste Miksalište u Savamali, a punjenje telefona moguće je svakog dana od 10 do 16 sati.
“Internet mi je sve. Samo tako mogu da se čujem sa porodicom i prijateljima”, kaže Fauzi, izbeglica iz Sirije.
Najbitnije im je da roditeljima jave gde su jer se zabrinu ako se ne jave. Komuniciraju i preko Votsapa, Fejsbuka i Vajbera.
“Kada idem u kafić, moram da platim za bežični internet. Kupim kafu, koka kolu”, kaže Ahmet.
Alternativa je kupovina SIM kartice sa internet paketom, koja košta koliko i kafa.
Sa članovima porodica i međusobno komuniciraju relativno lako, putem interneta, ali su o cenama smeštaja, hrane i prevoza u Srbiji veoma loše informisani. A gde nema informacija, moguće su zloupotrebe.
Zbog toga izbeglice flašu vode nekada plaćuju 1.000 dinara, autobusku kartu Preševo–Beograd 60 evra, a noćenje u hostelu 50 evra.
“Najveći problem je to što ovi ljudi znaju da su žrtve. Oni su svesni da ovde nemaju šta da traže i da moraju da urade sve samo da bi nastavili put. Tako da pristaju i da plate više, ne prijavljuju zloupotrebe inspekcijama jer nemaju lične karte”, kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.
Aktivisti centra se protiv zloupotreba bore informisanjem. Izbeglicama dele letke sa važnim brojevima telefona, cenama autobuskih karata, mapom javnog prevoza.
Migranti pomalo strepe od društvenih mreža jer se boje da bi ih tamo neko mogao locirati i deportovati.
Koliko je izbeglicama svaka informacija važna, svedoče i oni koji su od rata bežali devedesetih.
“Bili smo među svojima, poznavali smo jezik i kulturu, i opet nam je bilo teško. Nama su usput prodavali životne namirnice, hleb, vodu, benzin, po mnogostruko većim cenama. A kamoli ovoj sirotinji koja dolazi iz ko zna kakvih zemalja, gde se ne razumeju”, kaže Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informativnog centra Veritas.
Leci koje dobijaju izbeglice u Beogradu uskoro će se naći na internetu na arapskom, persijskom, francuskom i engleskom jeziku.
Još bi lakše bilo kada bi postojala aplikacija za mobilni telefon preko koje bi saznali sve što bi moglo da im umanji ionako prevelike muke.
Za početak, dovoljno bi bilo da imaju vremensku prognozu uz savet gde je najbliže sklonište. Ili tanjir besplatne supe.
Povezani tekstovi
