D.I.C. Veritas

РТС, Танјуг, 20.06.2018, Светски дан избеглица, иако се решава – стамбено питање и даље проблем

Избеглица без решеног стамбеног питања остаје веома много, упозорава комесар за избеглице Владимир Цуцић, додајући да ће сада тај број ипак бити за 7.000 породица мањи. Овде су потребе, а тамо су права, поручује Цуцић.

На сваких 113 људи у свету, један човек је присилно расељен, а сваког минута 20 особа буде приморано да напусти дом – на ту статистику подсећа се сваког 20. јуна, на Светски дан избеглица.

На питање да ли избеглице које су у Србију дошле пре више од 20 година још размишљају о повратку у Хрватску и БиХ, комесар за избеглице Владимир Цуцић одговара да све зависи од економског аспекта.

“Ми, сем на Космету, немамо сигурносни аспект као проблем. Али од чега ће да се живи? Ми ћемо кроз регионални стамбени програм решити питање око 200 породица повратника у Хрватској, можда и скоро 600 породица у БиХ”, рекао је Цуцић гостујући у Дневнику РТС-а.

Oни који су остали у Србији остали су у програму стамбеног збрињавања. Ових дана и 2.000. породица треба да буде усељена.

“До краја године још 1.800 породица из тог фундуса треба да добије подршку за неко од стамбених решења. Неко их је расељавао, ми их усељавамо. Буџет Републике Србије веома озбиљно прати програм, практично смо поделили средства ових дана – око 800 до 900 решења за избеглице и око 1.000 за интерно расељене”, напоменуо је комесар за избеглице.

Интерно расељена лица са Косова и Метохије нису у овом програму. О њима се води рачуна искључиво из буџета Републике Србије.

“Министарство за повратак у којем је министар Србин и потпредседник владе воде рачуна, али су та средства лимитирана. Ми побољшавамо услове становања оних који су овде током интерног расељења, али сличан програм у овом моменту не постоји”, указао је Цуцић.

Избеглица без решеног стамбеног питања остаје веома много, упозорава Цуцић, иако ће сада тај број бити за 7.000 породица мањи.

“Наставћемо као и до сада, што директно и кроз ИПА фондове, али највећим делом уз подршку буџета и локалних самоуправа, али и револвингом. Ова средства и станови који се дају морају да буду откупљени по веома повољној цени. Средства која се тако прикупе ће опет да се улажу у исте сврхе”, објаснио је комесар.

Није довољно само стамбено збрињавање, већ и да избеглице поврате своја права на имовину и пензију, у земљама из којих су избегли. Овде су потребе, а тамо су права, каже Цуцић.

Кроз Србију пролазе мигранти на путу ка Западној Европи, која разматра како да се заштити од њих. Разматра се и локација за избеглички камп, а у том контексту се спомиње и Србија.

“Србија је толико тога учинила да заштити не само своје границе, можемо да будемо поносни на војску и полицију, јер смо заштитили Европу много више него неке чланице. Морамо да будемо јако опрезни. Никада нисте начисто, био сам убеђен пре два месеца да ће рута нестати. Она је сада у границама у оквиру којих је лако контролисати. Остаје питање шта је са онима који су у ЕУ, а нежељени су”, навео је Цуцић и додао да не верује да би Србија могла да буде повратна станица.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је поводом Светског дана избеглица да тешко да постоји народ који боље од Срба разуме сву патњу избеглиштва данас.

“То смо и на делу показали бригом, домаћинским односом према милионима избеглица из Сирије, Авганистана и других земаља током најновијег и највећег мигрантског таласа”, каже Михајловићева.

Навела је да смо са избеглицама широм Србије делили оно што имамо, као што су неки други са нама делили кад смо ми били избеглице.

“Били смо и јесмо добри домаћини, јер знамо шта значи бежање од рата, смрти и уништења и шта значи жеља да имамо мир, живот и дом за своју породицу. Све смо то ми већ неколико пута прошли, опстали смо и опстаћемо”, поручила је Михајловићева, а преноси у саопштењу њеног кабинет.

УНХЦР: Расељено 68,5 милиона људи у свету

Годишњи извештај УНХЦР-а “Глобални трендови” показује да је крајем 2017. године у свету расељено 68,5 милиона људи, међу којима је 16,2 милиона људи који су се прошле године раселили први пут или поново.

Нова масовна расељавања становништва последица су кризе у Демократској Републици Конго, рата у Јужном Судану и избеглиштва стотине хиљада Рохинџа из Мијанмара у Бангладеш, наводи се у саопштењу, додајући да су земље у развоју оне које су, у највећој мери, погођене овом ситуацијом.

Забележен је пораст од 2,9 милиона расељених људи у односу на 2016. годину и представља највеће повећање које је УНХЦР забележио у току једне године.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.