D.I.C. Veritas

РТС,Танјуг, Бета, 08.05.2016., Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша

Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су деценије прошле од стравичног геноцида није разлог зашто се у свету ћути о томе.

 

Николић: Сећање на жртве геноцида је света обавеза

Томислав Николић је поручио да жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини не смемо заборавити – да је људски и хришћански опростити, а да је света обавеза памтити их и сећати се.

Истакао је да је наша дужност да не престанемо да истражујемо то страдално место све док последња жртва не буде именом и презименом препозната, уписана и остављена будућим генерацијама на чување.

“Наш опроштај није тешко заслужити – ми од данашње Хрватске не тражимо да нас воли ако то не уме – довољно је да покаже да жели да узврати пријатељство које јој нудимо”, рекао је Николић на обележавању Дана сећања у Доњој Градини.

Поручио је Хрватској да се одвоји од усташких злочина и да се не плаши суочавања са делом мрачне историје у коме није ни учествовала, као и да не дозволи да је неко уведе у злочин заборава злочина.

“Наша рука је пружена, да не бисмо морали да обележавамо страдања неких нових Крстића, Думитровића, Биененфела, многих чија је срећа и несрећа што нису Хрвати”, рекао је Николић.

Подсетио је да протиче осма деценија од мученичке смрти на стотине хиљада невиних људи, који су “имали срећу да буду рођени као Срби, и несрећу да потпадну под власт усташких зликоваца којима је било на памети само уништавање Срба”.

“Још нисмо до краја истражили све гробнице и јаме по Доњој Градини, нарочито Саву, највећи српски гроб од извора до ушћа. Овде су дивље звери мучиле, скрнавиле, иживљавале се, убијале ножем, маљем, давиле у реци, ретко пуцале, да се не би чуло, у децу, у своје дојучерашње комшије, пријатеље, суграђане друге вере и нације”, рекао је Николић.

Истакао је да то што су деценије прошле од стравичног ратног злочина геноцида није разлог зашто у свету ћуте и гледају да се то што мање помиње.

“Разлог је што су побијени Срби, а убице су били Хрвати. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жртве. Доња Градина се не уклапа у ту дириговану поделу народа. Да је од безумне руке усташког терора страдао само један невин човек па је много, а камо ли стотине хиљада деце, жена, нејачи чија је једина кривица у томе што су били Срби, Јевреји, Роми”, рекао је Николић.

Навевши да је преко 700.000 страдалника јасеновачког логора, од чега је преко 360.000 завршило у доњоградиначким јамама, Николић је истакао да се не ради о бројевима већ о људима који су имали име и презиме, породице, који су живели своје животе, “рађали се, женили и умирали на својој земљи и у својој кући која се вековима наслеђивала”.

Да је од безумне руке усташког терора, додао је, страдао само један невин човек па је много, а камо ли стотине хиљада деце, жена, нејачи чија је једина кривица у томе што су били Срби, Јевреји, Роми.

Николић је истакао да о начинима усташког мучења довољно говоре поделе на врсте јама по Доњој Градини.

“Постојале су три врсте масовних гробница: оне у које су сатеривани људи и потом убијани маљевима, оне у које су бацани већ убијени логораши и оне у којима су укопаване куване и паљене кости, људски остаци из такозване творнице сапуна и спаљивања лешева”, рекао је Николић.

Нагласио је да је Доња Градина највеће стратиште јасеновачког логора, да су “усташки џелати” ту оставили 105 масовних гробница од преко 10.000 квадратних метара и још 22 чија величина још увек није утврђена.

Николић је истакао да се у страшној статистици не сме заборавити људски лик жртве, наводећи имена страдалих, међу којима су деца од четири и шест година.

“Још нисмо завршили овај страшан попис”, рекао је Николић.

Церемонија у спомен подручју Доња Градина почела је полагањем венаца на гробном пољу “Тополе”, након чега је на гробном пољу “Храстови” служен парастус на српском, јеврејском и руском језику.

Парастос за православне жртве логора Јасеновац служио је владика бањалучки Јефрем, за страдале Јевреје молитву је служио рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, док је у име убијених Рома молитву говорио Драгољуб Ацковић.

 

Додик: Слобода за Срба је увек везана за државу

После уметничког програма, присутнима се обратио председник Републике Србије Томислав Николић, а затим и председника Републике Српске Милорад Додик.

Додик је поручио да време у Доњој Градини више не тече, јер су “казаљке стале пре 71 годину” и да нас то опомиње на један од најтрагичнијих догађаја у новијој српској историји.

Додик је истакао да су на најсвирепије начине убијани људи само зато што су друге нације, друге вере, или идеологије.

“Живот је овде победио смрт, храброст је покорила кукавичлук, али истина о томе шта се збило на овој земљи до данас није успела надгласати лаж. О жртвама јасеновачког логора се не говори много, иако би се о томе требало говорити што гласније – ко ће други бдити над тим ако не ми”, рекао је Додик.

Председник Републике Српске рекао је да јасеновачке жртве опомињу да слободе за Србе није било када нису имали своју државу.

“Када нисмо имали државу били смо убијани”, рекао је Додик на обележавању Дана сећања у Доњој Градини.

“На овом светом месту свака реч одјекује тупо и делује ситно и безначајно, јер је заглушујући врисак жена и деца, плач старих и немоћних, вапај измучених, трајно обележило ово место туге”, каже Додик.

Додао је да је пробој Јасеновачког логора једна од највећих победа, извојевана у тишини, али да остаје трајно питање зашто није било раније напада на Јасеновац и ослобађање.

“Зашто се чекало да се фашизам победи у Европи. Зашто је власт бивше Југославије скривала овај злочин, зашто су у идеологији коју су ширили скривали да су нас овде побили”, упитао се председник Српске.

Уколико се не сећамо својих мртвих и страдалих, указао је, заборављамо себе, оно што јесмо и што треба да будемо.

“Уколико не будемо памтили прошлост, уколико не будемо будно мотрили будућност онда ћемо као народ бити рањиви. Јасеновачко страдање нас подсећа како један народ иако мали уме бити јак и жилав и како успева одолети искушењима”, каже Додик.

Нагласио је да ће Срби када су као народ преживели јасеновачку голготу преживети и данашње политичке манипулације и замке које се намећу.

“Јасеновачки новомученици опомињу нас да је наша слобода увек везана за државу и да слободе није било када нисмо имали државу”, поручио је Додик.

Председник Српске поручио је да је она настала као потреба српског народа да живи слободно у својој држави, “настала је као плод колективног сећања нашег народа на страдање на Други светски рат у условима када није имала државу”.

Навео је да српски народ мора бити увек окупљен и да не сме да изгуби идеју слободе и државе.

“Поштујемо Дејтонски споразум и Устав Босне, вратите нам нашу аутономију и нећемо ништа више”, рекао је Додик и додао да Српска не може да живи у условима сталних отимања надлежност и преноса на други ниво.

Република Српска, како каже, жели да буде део интеграционих процеса на просторима БиХ, да постоји подршка свих на путу ка ЕУ, али да на том путу Српска жели да буде видљива и уважена.

Подсетио је да је сарадња Српске са Србијом природна и логична, да ће бити настављена и да желе јаку Србију.

Дану сећања, поред председника, присуствовали су и делегација Владе Србије и највиши политички врх Републике Српске.

Венце је положила 21 делегација – председници Србије и Републике Српске, затим представници две владе, преживели логораши, борачка удружења, као и амбасадори, међу којима и представници Израела и Немачке.

Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ. То је било једно од највећих стратишта где су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.

На основу првих есхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио и центар Симон Визентал, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Републици Хрватској, наводе се као жртве само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 деце.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.