BEOGRAD -
Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović, predsednica Udruženja stradalih Srba iz Hrvatske Suza Dragana Đukić i direktor fondacije “Vizuelni arhiv srpskog stradanja” iz Banja Luke Denis Bojić potpisali su danas Okvirni sporazum za sprovođenje nacionalnog projekta za srpski narod na području bivše SFRJ, uključujući bombardovanje 1999. godine i pronalaženje i osvetljavanje sudbina kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. do danas.
Na konferenciji za novinare “Vapaji članova porodica žrtava” u Medija centru, koju je organizovalo Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, rečeno je da je cilj tog sporazuma da se snime sva dostupna svedočanstva o stradanjima Srba na prostoru bivše SFRJ od početka 90-tih godina prošlog veka, objedine, digitalizuju i predstave celom svetu.
Direktor fondacije “Vizuelni arhiv srpskog stradanja” Denis Bojić rekao je da ta fondacija pokušava da snimi sva moguća dostupna svedočanstva i sve ispovesti iz prvog lica stradalih Srba sa teritorija zemalja bivše Jugoslavije.
“Do sada nije postojala ni jedna institucija koja je ovo stradanje tretirala objedinjeno sa željom da se ono digitalizuje, da se svedočanstvo snime i da se predstave apsolutno čitavom čovečanstvu. Naša ideja, naša misija i naša obaveza jeste upravo to da svi zajedno, ujedinjeni kroz organizacije, kroz institucije, pokušamo snimiti svako dostupno svedočanstvo u stradanju srpskog naroda, ma gde se nalazi pripadnik koji može da svedoči o tome”, rekao je Bojić.
Kako je rekao, taj projekat se radi pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
“Želimo da na teritoriji Republike Srpske i Srbije oformimo više filmskih centara u kojima će se snimati izjave, odnosno svedočanstva ljudi o stradanju Srba. Sve te izjave biće digitalizovane, stavljene u jednu zajedničku arhivu, digitalni arhiv srpskog stradanja, i biće ponuđene ne samo srpskom narodu, već i čitavom čovečanstvu”, rekao je Bojić.
On je kao primer značaja takve ideje naveo Fundaciju Šao koja je do sada skupila više od 55.000 svedočanstava stradanja jevrejskog naroda i predstavlja možda i najznačajniji obrazovni izvor informacija samom Holokaustu.
“Od početka ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije zbirno je poginulo i nestalo više od 50.000 Srba. Taj broj podrazumeva ukupan broj svih pripadnika različitih vojnih formacija, policijskih formacija i civila. Najviše ih je, nažalost, na teritoriji Republike Srpske”, rekao je Bojić.
On je naglasio da samo na teritoriji RS u ovom trenutku živi više od 20.000 članova porodica poginulih civila i vojnika, a većina njih su roditelji i supruge poginulih boraca i nestalih civila.
“Sam taj podatak da u ovom trenutku samo na jednoj teritoriji geografski možemo da snimimo 20.000 ljudi je dovoljno upozoravajući o kakvoj vrsti projekta se ovđe radi, koliko je kompleksno i koliko je složeno. Ako na jednom mjestu budemo imali sva ta svjedočanstva, stradanje Srba sa KiM, žrtve na tom bombardovanju, stradanje Srba na teritoriji RS, Srba iz Hrvatske, mislim da kao narod možemo imati jedan ozbiljan istorijski argument koji će služiti pre svega našoj deci”, poručio je Bojić.
Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM Verica Tomanović izjavila je da to udruženje slavi 24 godina postojanja, a da podršku njegovom radu daju EU i UNDP.
“Od 1998. do današnjeg dana traje naša tragedija, naše stradanje na KiMi. Svedoci smo svakodnevnih nasilja, hapšenja bez dokaza i krivice, uništenje sakralnih spomenika, crkava i manastira, devastiranje grobova. A sve u cilju etničkog čišćenja, uništavanja tragova srpskog desetovekovnog duhovnog postojanja na tim prostorima”, rekla je Tomanović.
Ona je navela da je sa KiM proterano oko 250 hiljada Srba, i pored prisustva 50 hiljada vojnika KFOR.
Tomanović je rekla da postoji širi spektar odgovornosti međunarodne zajednice na KiM, poto su se mnogi zločini dogodili na očigled međunarodne misije i snaga bezbednosti na KiM.
Ona je zapitala ko je odgovoran za zataškavanje zločina, premeštanje grobnica, trgovinu organima kidnapovanih Srba i ostalih, ko je odgovoran za grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava, skrivanje dokumentacije i dokaza o zločinima.
“KFOR nije istraživao otmice, ilegalna mesta pritvora. UNMIK je znao za trgovinu organima, ali za monstruozne zločine niko nije odgovarao. Od 2008. godine odgovornost za istrage preuzima EULEKS. Ni on nije ispunio svoj mandat. Nikada nismo saznali njihove rezultate istraga, posebno o navodima navedenim u izveštaju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Savetodavna komisija za ljudska prava UN na KiM i Amnesti Internešnl su utvrdili da su otmice i ubistva bila na nacionalnoj osnovi na KiM”, istakla je Tomanović.
Na pitanje novinara da li predstavnici međunarodne zajednice imaju isti aršin prema srpkim i žrtvama drugih nacionalnosti, ona je odgovorila da može da govori samo o žrtvama sa KiM.
“Prema mom iskustvu, mnogo više im je stalo do žrtava albanske nacionalnosti, nego do srpskih”, rekla je Tomanović.
Viši savetnik načelnika Odeljenja za nestala lica Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije Ljiljana Krstić izjavila je da, otkako je pitanje nestalih lica uvršteno u dijalog Beograda i Prištine, rešavanje sudbine nestalih lica potpuno zaustavljeno, a da je zadnji sastanak Radne grupe za nestala lica Beograda i Prištine održan 16. aprila 2021.
“Prošle godine u Ohridu prihvaćena je Deklaracija o nestalim licima. Iskreno smo se nadali da ćemo, u skladu sa tom deklaracijom i zajedničkom komisijom, nastaviti sa radom tamo gde smo se pre više od tri godine zaustavili. Da probijemo tu blokadu koja je izazvala Priština, ali je Priština pokazala da to ne želi”, rekla je Krstić.
Ona je navela da je od 2004. godine je formirana Radna grupa i da je do danas rešeno više od 1.800 slučajeva nestalih lica, a da se još uvek 1.615 lica i srpske i albanske nacionalnosti vodi kao nestalo.
Krstić je rekla je da su tokom prošle godine preuzeti posmrtne ostaci samo jednog lica srpske nacionalnosti, koji su sahranjeni u Gračanici, a da je bila samo jedna provera lokacije od strane Prištine, i to je lokacija Repa, kod Podujeva.
“I dalje se još uvek u mrtvačnici u Prištini vodi oko 350 NN posmrtnih ostataka. Čekamo više od dve godine da predstavnici Prištine pozovu da naše stručnjake da zajedno sa njihovim stručnjacima rade na identifikaciji još uvek neidentifikovanih posmrtnih ostataka, gde procenjujemo da je najmanje između 70 i 80 lica srpske nacionalnosti u mrtvačnici”, rekla je Krstić.
Dodala je da, kada je u pitanju Priština, zavisimo od njih, jer su se sukobi dešavali na prostoru KiM.
“Tamo su vršeni zločini, tamo su ilegalni zatvori, tamo su arhive kako tzv. OVK, tako i arhive drugih međunarodnih organizacija koje su u to vreme bile prisutne na tom prostoru. I na žalost, nemoćni smo u svemu tome da istrajemo, ma koliko se trudili, jer ne možemo da prevaziđemo blokade i barijere koje su izazvane od strane Prištine”, rekla je Krstić.
Predsednica Koordinacije srpskih Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin rekla je da je prošlo 33 godine od prvih nestanaka na prostoru bivše SFRJ, a da se još uvek, prema evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, traži 9.750 osoba.
“Od toga 3.700 lica srpske nacionalnosti prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije. Porodice nisu zadovoljne jer su procesi ekshumacije i identifikacije jako spori. Potpisani sporazumi i protokoli se ne primenjuju, a Komisije za nestala lica u regionu se ne sastaju, iako je to predviđeno potpisanim protokolima”, rekla je Božin.
Istakla je da porodice nestalih i ubijenih traže od vlade da u knjige za osnovne i srednje škole bude štivo o stradanjima Srba 90-tih godina prošlog veka da srpske žrtve ne bi bile zaboravljene.
Povezani tekstovi
