Svedok odbrane Ratka Mladića tvrdi da je Krizni štab Autonomne regije Krajina na papiru dozvoljavao “dobrovoljno iseljavanje osetljivim kategorijama” – ženama, deci i starcima. U praksi se “iseljavao ko je hteo”, rekao je Nikola Erceg zanemarujući sugestiju tužioca da je za hiljade Muslimana i Hrvata to bilo nemoguće pošto su bili zatočeni u logorima
Svedočenjem Nikole Ercega, bivšeg člana Kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), odbrana Ratka Mladića dokazuje da politika bosanskih Srba nije bila usmerena na “nasilno ili bilo kakvo drugo proterivanje ili progone stanovništva”.
Branilac Branko Lukić je na početku pročitao kratak sažetak izjave Ercega u kojem se pored brojnih funkcija svedoka, navodi da su pojedine opštine iskazale “visok stepen nezavisnosti” u odnosu na ARK. Erceg je takođe ukazao da je imovina nesrpskog stanovništva koje je napustilo prostor Krajine data na privremenu upotrebu srpskim izbeglicama.
U unakrsnom ispitivanju, svedok je potvrdio navode iz svedočenja u odbranu Radovana Karadžića da “nije znao ništa o vojsci”, kao i da su komunikacije između Banja Luke i Pala bile prekinute. Tužilac, međutim, tvrdi da su veze funkcionisale i da su instrukcije premijera Republike Srpske Branka Đerića o radu Kriznih štabova uspele da prođu “neprobojne barijere” i stignu do čelnih ljudi u ARK. Erceg je najpre tvrdio da je taj dokument prvi put video pre nekoliko dana u pripremi za ovo svedočenje, da bi zatim prihvatio da ga je možda video ranije, “na ekranu”. Prihvatio je da su se komunikacije na relaciji Banja Luka – Pale nesmetano obavljale krajem maja ili juna 1992. godine.
Citirajući odluku Kriznog štaba iz juna 1992. godine, tužilac je ukazao da su “samo žene, deca i starci mogli dobrovoljno da se isele sa područja ARK”. Hiljade Muslimana i Hrvata koji su želeli da napuste ARK to nisu mogli jer su bili u logorima, sugerisao je tužilac. Erceg je ukazao da “nije moguće da su svi bili zatvoreni” pošto su “neki normalno hodali po ulicama Banja Luke”. Prihvatio je da se u dokumentu govori isključivo o “osetljivim kategorijama” stanovništva, no u praksi je, kaže, bilo drugačije jer se “iseljavao ko je hteo”.
U izjavi odbrani Erceg je opisao sukob rukovodstva ARK i “separatista u Banja Luci” sa organima vlasti na Palama. Tužilac je, međutim, ukazao da je taj sukob okončan do februara 1992. godine kada su poslanici Skupštine ARK jednoglasno prihvatili izveštaj predsednika RS Radovana Karadžića o političkoj situaciji i usvojili Ustav. Erceg je, međutim, tvrdio da je “separatističkih razmišljanja bilo u čitavom ratnom periodu” i da ih ima i sada, u mirno doba.
Govoreći o strateškim ciljevima bosanskih Srba Erceg je rekao da je “prvi strateški cilj bosanskih Srba” bio “ostanak u zajedničkoj državi”. Tužilac je primetio da toga nema na listi šest ciljeva koji su uključivali etničko razgraničenje, uspostavljanje koridora u Posavini, uklanjanje granica na Drini, uspostavljanje granica na Uni i Neretvi, podelu Sarajeva i pristup moru. Konačno, Erceg je potvrdio da je strateške ciljeve trebalo da ostvari Vojska Republike Srpske na čijem se čelu nalazio optuženi Mladić.
Povezani tekstovi
