Na kraju unakrsnog ispitivanja, tužilac sugerisao da Goran Hadžić nikada nije imao nameru da se dobrovoljno preda, ukazujući na njegovo sedmogodišnje bekstvo i razgovor sa istražiteljem tužilaštva kojem rekao da “neće oklevati da upotrebi pištolj ako neko pokuša da ga uhapsi”. Danas, pak, kaže da je bio spreman da pogine da bi zaštitio “svog gosta”
Na kraju unakrsnog ispitivanja Gorana Hadžića, bivšeg predsednika vlade SAO Istočna Slavonija, tužilac se osvrnuo na njegovo sedmogodišnje skrivanje od međunarodne pravde, od podizanja optužnice 2004. do hapšenja 2011. godine. Hadžić je o motivima za bekstvo govorio na sednici zatvorenoj za javnost.
Tužilac je danas ukazao da Hadžić “nikada nije imao nameru da se dobrovoljno preda” Tribunalu. Iz Istočne Slavonije, podsetio je, Hadžić je 1997. pobegao u Srbiju, čim je objavljena optužnica protiv Slavka Dokmanovića, bivšeg gradonačelnika Vukovara. Hadžić odgovara da je njegov odlazak imao drugačiju pozadinu i da je bio posledica njegovog odbijanja da se “reintegriše” u Hrvatsku i da mu se deca tamo školuju. Iz Srbije Hadžić je nestao 2004, nakon dojave da je zapečaćena optužnica dostavljena vlastima.
Tužilac je predočio dopis istražitelja tužilaštva Vladimira Dzura koji je u martu 2002. godine razgovarao sa Hadžićem kao osumnjičenim u hotelu Park u Novom Sadu. Hadžić je došao sa obezbeđenjem i ličnim naoružanjem koje, kako je upozorio, “neće oklevati da iskoristi ako neko pokuša da ga uhapsi”. To, po tužiocu, potvrđuje da nije nameravao da se dobrovoljno preda već je čak zapretio da će upotrebiti silu ako pokušaju da ga uhapse.
Hadžić je objasnio da je Dzuro bio “pristojan, uglađen gospodin” koji se tokom razgovora “izvinjavao zbog postavljenih pitanja”. Kaže da se nije plašio da će ga “uhapsiti strano civilno lice” i da nije pretio Dzuri jer “nije toliko ograničen”. Obezbeđenje je pripadalo vlasniku hotela, “kontroverznom biznismenu” Bati Kan-kanu, a pištolj je, kaže Hadžić, nosio stalno, za ličnu zaštitu. U ovom slučaju bi ga, kaže, upotrebio samo ako je haški istražitelj bio u opasnosti. “Dzuro je bio gost u mom gradu, ja sam bio domaćin a to je kod nas svetinja”, rekao je Hadžić i naglasio da je bio spreman da pred njega “skoči i zaštiti ga svojim telom ako je to bilo potrebno”. “Bilo bi gore da njega napadnu nego da mene ubiju”, zaključio je Hadžić.
Branilac je, potom, započeo dodatno ispitivanje kako bi razjasnio neke od izjava optuženog. Budući da je značajan deo unakrsnog ispitivanja bio posvećen Hadžićevim odnosima sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, odbrana je nastojala da njihove susrete prikaže slučajnim ili beznačajnim. Hadžić je, tako, objasnio da se sa Arkanom i reporterom Sky News Van Lindenom/Van Lynden sastao “na prevaru” u poslastičarnici u Beogradu. Zapravo je, tvrdi, trebalo da se nađe sa prijateljicom na kolačima. Arkan ga je tada upoznao sa Van Lindenom, predstavljajući ga kao “agenta CIA” koji će mu obezbediti oružje, što je Hadžiću bilo čudno jer nije mogao da razume odakle novinaru oružje.
Hadžić je, takođe, osporavao i tvrdnju generala Živote Panića koji je jednom prilikom rekao da on, dakle Hadžić, “komanduje Arkanom”. Tvrdi da je Arkan bio pod komandom JNA i da je od komandanta Novosadskog korpusa Andrije Biorčevića dobio trofejno oružje.
Hadžić će sutra nastaviti da odgovara na pitanja branioca.
Povezani tekstovi
