Tužilaštvo tvrdi da je Veselin Vlahović zvani “Batko” ima zaštitu u političkom rukovodstvu bosanskih Srba te da je stoga nesmetano mesecima zlostavljao i ubijao nesrbe na Grbavici. Bivši predsednik Izvršnog odbora opštine Novo Sarajevo se slaže da je Vlahović mogao ranije da bude uhapšen, ali negira da je imao podršku u civilnim vlastima
U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića, bivši predsednik Izvršnog odbora opštine Novo Sarajevo Branko Radan je rekao da su nakon prvih višestranačkih izbora u BiH 1991. godine, Muslimani i Hrvati počeli da se naoružavaju. Za razliku od njih, Srbi se, kaže, nisu pripremali za rat. Radan tvrdi da su srpske opštinske vlasti nastojale da svim stanovnicima Grbavice obezbede jednake uslove života.
Problem je pravila grupa od devet muškaraca među kojima je najozloglašeniji bio Veselin Vlahović zvani “Batko”. Oni su zlostavljali nesrbe, a svedok je na sastancima sa vojskom i policijom insistirao da ih se spreči u činjenju krivičnih dela. Ta grupa, tvrdi svedok, “ni u kom slučaju” nije imala podršku vlasti, i “postepeno su uspeli” da ih odstrane. Batko je, kaže, bio “slobodan strelac” i nad njim niko nije imao ingerencije.
Krizni štab Novo Sarajevo je, prema svedoku, formiran u martu 1992. godine. Tužiteljica mu je ukazala na sastanak srpskih zvaničnika u policiji, civilnoj zaštiti i teritorijalnoj odbrani, održan decembra 1991. godine, na kojem je dogovoreno da se izvrše pripreme za popunjavanje rezervnih sastava policije i TO. Po tužiteljici to je predstavljalo direktnu pripremu za rat. Svedok to odbacuje i ukazuje da se Srbi nisu pripremali za rat, već za odbranu, kao i da su nastojalo da “preventivnim delovanjem” spreče ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata.
Za Batkove zločine Radan je, kaže, prvi put čuo u julu ‘92. Složio se sa tužiteljicom da je Vlahović mogao da bude zaustavljen mnogo ranije, obzirom da je u septembru ’92. i dalje terorisao po Grbavici. Nije se, međutim, složio sa optužbom da je rukovodstvo bosanskih Srba štitilo Batka. Predočeni su mu, zato, delovi knjige “Svedočim” Biljane Plavšić, koja piše da je o zločinima na Grbavici obavestila predsednika Karadžića i ministre pravde i policije, Momčila Mandića i Miću Stanišića. Mandić se, prema knjizi, “samo iskezio” i rekao “Ah, Batko”, a slično je reagovao i Stanišić. Plavšićeva zaključuje da su upravo oni su bili Batkovi zaštitnici. Svedok to odbacuje i tvrdi da je knjigu pisao Rajko Vasić “s određenim namerama”, i da se oslanja na sećanjapošto je od tada prošlo mnogo godina. Na to jetužiteljica ukazala Radanu da bi se po tim kriterijumima njegovo svedočenje moglo smatrati još nepouzdanijim, budući da je knjiga pisana 2005., a on svedoči sedam godina kasnije.
Osporavajući da se situacija na Grbavici vremenom popravila, tužiteljica se pozvala na zapisnik sa sastanka predstavnika opštine Novo Sarajevo sa Ratkom Mladićem i komandom Sarajevsko-romanijskog korpusa iz novembra 1992. godine. Tom prilikom je predsednik opštine tražio da vojna policija spreči “masovna krivična dela” jer je deo boraca”samovoljan”, a pljačke, silovanja i progoni nisu kažnjavani. Radan se složio da je bilo krivičnih dela, ali je negirao da su zločini bili masovni, tvrdeći da je predsednik opštine pokušavao da “uozbilji” situaciju, koristeći se dramatičnim izrazima.
Pre njegovog iskaza svedočenje je završio Veljko Lugonja koji je insistirao da Srbi nisu sprečavali dovod struje i vode u Sarajevo. Nakon Radanovog iskaza počelo je svedočenje Svetozara Guzine, komandanta Prve Ilidžanske brigade koji će nastaviti iskaz sledeće sedmice.
Povezani tekstovi
