Na suđenju Goranu Hadžiću dvoje svedoka putem video konferencijske veze svedočili o zločinima počinjenim u Istočnoj Slavoniji i na spiskovima žrtava iz Vukovara i Erduta koje im je predočilo tužilaštvo prepoznali imena “ljudi kojih više nema”
“Bili smo naivni i verovali da će biti evakuacije”, rekao je zaštićeni svedok sa pseudonimom GH 054 koji je 20. novembra 1991. godine izveden iz vukovarske bolnice i jednim od pet autobusa je prevezen na poljoprivredno dobro Ovčara. Svedok je dao iskaz na suđenju bivšem predsedniku Vlade SAO Istočna Slavonija Goranu Hadžiću putem video konferencijske veze. Rekao je da je u bolnicu otišao dan ranije nakon što je zgrada u kojoj je živeo sa suprugom pogođena topovskim projektilom.
Na Ovčari zarobljenicima su oduzeti novac i lični dokumenti i naloženo im je da prođu kroz špalir “četnika” koji su ih tukli. Potom su ušli u hangar, licem okrenuti ka zidu, sa rukama iznad glave. U hangaru su, rekao je svedok, bili redovni vojnici JNA koji su se uglavnom ponašali “korektno”. Svedok je opisao incident sa vojnicima koji su mu tražili novac, govoreći da mu neće biti potreban pošto će ih sve ubiti. “Čovek o svačemu razmišlja u tim trenucima, a ja sam razmišljao o mojoj sudbini, o tome šta će mi se dogoditi”, rekao je.
Oko 200 zarobljenika sa Ovčare je tokom noći odvedeno na obližnje stratište Grabovo gde su pogubljeni a njihova tela su zakopana u masovnu grobnicu. Svedok je izbegao njihovu sudbinutako što ga je jedan oficir prepoznao i rekao da nije “učestvovao u sukobu”. Odveden je u skladište Veleprometa i zatvoren u takozvanu “sobu smrti” koja je dobila naziv po tome što se ljudi izvedeni iz nje nikada nisu vraćali. Svedok je na spisku koji mu je predočilo tužilaštvo prepoznao imena “osoba koje je poznavao a kojih više nema”.
Budući da je u izjavi tužilaštvu rekao da se na svedočenje odlučio nakon “dugog i pomnog razmišljanja”, Hadžićev branilac ga je pitao zbog čega je oklevao. Svedok je odgovorio da je “ratno razdoblje ostavilo posledice na svakoga ko je preživeo”, dodajući da je “Vukovar specifična sredina koja je tokom rata pokazala nepoznato lice, gde su poznanici postali neprijatelji”. Naglasio je i da su mu upućivane verbalne i telefonske pretnje i da je nastojao da zaštiti sebe, porodicu i prijatelje.
Nakon zaštićenog svedoka, kratak iskaz putem video konferencijske veze je dala Katarina Pitl koja je 1. avgusta 1991. godine napustila Erdut i skelom iz Aljmaša otišla za Osijek. Za sobom je ostavila muža čije je posmrtne ostatke identifikovala nakon rata. Rekla je da su mnogi iz Erduta “pobijeni” a njihova su tela pronađena na različitim lokacijama, uključujući i bunar u Daljskom Ataru. Ova lokacija se navodi u dodatku optužnice protiv Hadžića.
U završnici unakrsnog ispitivanja Milomira Kovačevića, bivšeg rezerviste MUP Srbije koji je učestvovao u operacijama na vukovarskom ratištu, branilac je ukazivao na kriminalnu prošlost svedoka i osude zbog posedovanja oružja, falsifikovanja, finansijskih prestupa i prevara. Takođe je predočio razlike u iskazima koje je svedok dao u izjavi tužilaštvu i na suđenjima Momčilu Perišiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću te, konačno, Goranu Hadžiću.
Povezani tekstovi
