Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši čuvar magacina u logoru Sušica Momir Deurić tvrdio da ne zna ništa o zlostavljanju, ubistvima i odvođenju zatočenika na prinudni rad, a u sklopu opšteg poricanja tvrdio da se ne seća čak ni da je spasio život svom predratnom muslimanskom prijatelju
U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića, koja je danas uvedena u dokaze po zahtevu branilaca Ratka Mladića, Momir Deurić je naveo da je do 26. septembra 1992. godine kao pripadnik Teritorijalne odbrane radio kao čuvar magacina u logoru Sušica. Magacin je, kaže, bio udaljen 20 metara od mesta gde su držani zatočenici, a on se trudio da tamo što ređe zalazi i što manje sazna šta se dešava.
U izjavi je naveo da je na početku sukoba Sušica bila prihvatni centar za srpske i muslimanske civile koji su izbegli iz svojih kuća, a da je krajem maja 1992. godine objekat preuzela vojska i u njega počela dovoditi Muslimane iz Vlasenice. Odgovarajući na pitanja branioca Stojanovića rekao je da su zarobljenici dobijali hranu koju je jela i vojska. I to je otprilike sve čega se seća u vezi sa svojim višemesečnim radom u Sušici. O zločinima koji se navode u optužnici protiv Mladića, uključujući zlostavljanja i ubistva zatočenika, kaže da ne zna ništa.
Svedokovoj tvrdnji da su zatvorenici dobijali istu hranu kao vojska tužilac je suprotstavio izveštaj o poseti delegacije OEBS logoru u kojoj se navodi da su tamo videli “iznurene, blede i mršave” zatočenike. Bilo je, odgovara Deurić, među njima ljudi koji su “prirodno mršavi” i koji su takvi i stigli u Sušicu. Suprotno tezi optužbe da su Muslimani iz Sušice odvođeni na prinudni rad, tvrdi da se sve dešavalo na dobrovoljnoj bazi. Na pitanje predsedavajućeg sudije da li su za svoj rad dobijali naknadu, odgovara da sa tim nije upoznat.
Upitan da li su Muslimani u logoru bili izloženi nasilju od strane stražara, svedok odgovara da se na tu temu “pričalo svašta”, ali da on “nije očevidac nasilja”. U optužnici protiv Mladića se navodi da je u Sušici od juna do avgusta 1992. godine ubijeno najmanje devet muškaraca, da je krajem septembra logor zatvoren, a svi preostali zatočenici – njih oko 140 – streljani. Ni o tome svedok ne zna ništa, a tužilac je sugerisao da se drugo ubistvo dogodilo “nakon jednog govora Radovana Karadžića”.
Zločine u Sušici priznao je komandant logora Dragan Nikolić “Jenki” i zbog toga pred Tribunalom pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora. Priznao je odgovornost za ubistva, silovanja i mučenja muslimanskih zatočenika. Premlaćivao ih je nogama, pesnicama, drvenim, železnim i gumenim palicama, metalnim bokserima, kundacima i drugim predmetima, usled čega je njih devet podleglo povredama, a zatočenice je redovno izvodio iz logora i vraćao ih nakon silovanja.
Tužilac je danas predočio izjavu bivšeg zatočenika Sušice, čiji identitet nije saopšten, u kojoj navodi da ga je jednom prilikom “Jenki” zlostavljao i grunuo mu cev puške u usta. Tada je, navodi se, u prostoriju ušao njegov predratni prijatelj – današnji svedok Momir Deurić – i spasao mu život. Deurić je, međutim, u sklopu opšteg poricanja zločina u Sušici, negirao da je pomogao prijatelju. Pravdao se da je možda u toj prilici slučajno ušao u prostoriju, ali da nije video da Nikolić nekoga zlostavlja. “Možda su oni mene videli, a ja njih nisam”, pojasnio je.
U drugom delu današnjeg zasedanja nastavljen je prošle sedmice započeti iskaz Ostoje Barašina, bivšeg pripadnika Informativnog biroa Prvog krajiškog korpusa VRS.
Povezani tekstovi
