Doktor Tomas Parsons iz Međunarodne komisije za nestale osobe na suđenju Ratku Mladiću izneo podatak da je do sada na osnovu DNK analize identifikovano 385 leševa iz prijedorske masovne grobnice Tomašica, kao i još 211 iz sekundarne grobnice Jakarina Kosa, što uz osam neidentifikovanih posmrtnih ostataka ukupno čini 604 tela
Tema današnjeg iskaza veštaka optužbe – doktora Tomasa/Thomas Parsonsa – bila je identifikacija posmrtnih ostataka žrtava pronađenih u septembru 2013. godine u masovnoj grobnici Tomašica kod Prijedora, kao i onih koji su otkriveni 2001. u sekundarnoj grobnici Jakarina Kosa. Identifikacija je obavljena u laboratorijama Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) gde svedok radi kao direktor za sudsku medicinu. Doktor Parsons je u Mladićevom predmetu svedočio u julu 2013. godine i tada je, kao na još tri prethodna suđenja, govorio o identifikaciji leševa srebreničkih žrtava.
Predstavljajući podatke o Tomašici, svedok je danas naveo da je do sada identifikovano 385 leševa koji su od septembra do decembra 2013. godine ekshumirani iz te masovne grobnice, kao i da je identifikovano još 211 žrtava pronađenih u masovnoj grobnici Jakarina Kosa. Uz još osam neidentifikovanih posmrtnih ostataka, reč je o ukupno 604 tela.
Svedok je naveo da su delovi posmrtnih ostataka 99 od 211 tela iz Jakarine Kose pronađeni u Tomašici, što navodi na zaključak da je Jakarina Kosa sekundarna grobnica u koju su leševi iz Tomašice naknadno premešteni. Kolega doktora Parsonsa iz Međunarodne komisije za nestale osobe – forenzički arheolog Ian Hanson – u prošlonedeljnom iskazu je naveo da su žrtve u obe grobnice bile sahranjene u civilnoj odeći, bez ikakvih vojnih oznaka ili predmeta.
DNK analiza, navodi Parsons, “jeste moćan alat, ali nije magični štapić”, pa se otuda javljaju neidentifikovani leševi, doduše, u vrlo malom procentu. Osim toga, brojka od 604 tela u obe grobnice ne mora, navodi Parsons, biti konačna, jer postoji mogućnost da sa pojedinih posmrtnih ostataka – ponovo je reč o malom procentu – nije bilo moguće izvući DNK uzorak.
O nesavršenosti DNK analize, ali i celokupnog rada Međunarodne komisije za nestale osobe, više reči je bilo u unakrsnom ispitivanju tokom koje je odbrana, između ostalog, ukazivala na nedostatak kontrole njihovog rada. Svedok je priznao da ne postoji neka “krovna organizacija” koja bi ih kontrolisala, ali je ukazao da su sve naknadne provere pokazale da su njihove dosadašnje DNK analize “savršene”.
Ipak, branilac Stojanović je ukazao na slučajeve u kojima je jedno ime bilo zavedeno dva puta na istom spisku, a svedok odgovorio da je reč o “šačici” takvih grešaka koje su kasnije ispravljene. Nije negirao i da je u nekim prethodnim prilikama, dakle ne u slučaju Tomašice i Jakarine Kose, bilo grešaka u identifikaciji tela, ali da se takođe radi o veoma malom broju.
Upitan kako je moguće da se za dve žrtve čiji su posmrtni ostaci otkriveni u Tomašici navodi da su nestale u Srebrenici odnosno Sanskom Mostu 1993. kada se pretpostavlja da su u toj grobnici 1992. godine pokopane žrtve iz Prijedora, Parsons je odgovorio da njegova organizacija nije radila istragu već je samo beležila informacije dobijene od članova porodica nestalih. Ti podaci, objašnjava, iz raznih razloga, poput lošeg sećanja, ne moraju uvek biti tačni.
Nakon doktora Tomasa Parsonsa, na klupu za svedoke se vratio ekspert optužbe za balistiku Bruno Franjić, čiji je iskaz počeo prošle sedmice.
Povezani tekstovi
