Zverstvom specijalaca iz jedinice “Lučko” bile zgrožene čak i hrvatske sudije
Današnje hrvatsko sudstvo, kao i sve ostale grane državne vlasti, oformljeno je na temeljima ustaštva i zdušno ga promoviše i brani. To, nažalost, podržava i većina hrvatskog naroda, pa je zato uobičajeno da se ne kažnjavaju hrvatski ratni zločinci – iz poslednjeg, “domovinskog rata” nikada, a iz ranijih oružanih sukoba, u vreme kad su i zvanično bili ustaše i sledbenici Adolfa Hitlera – retko…
Ipak, u retkim trenucima, pravničkim žargonom da kažemo “lucida intervala”, kada neke hrvatske sudije postanu svesne svojih postupaka, oni osude bestijalne ubilačke orgije hrvatskih vojnika makar rečima, bez obzira što ustaške krvnike oslobode na sudu.
“Junaci” likvidirali babe i dede
Jedan od takvih neverovatnih momenata, a u vezi sa zločinačkom akcijom “Oluja” pre 25 godina, desio se i na suđenju trojici hrvatskih specijalaca za počinjeno zverstvo u Gruborima, kada su 25. avgusta 1995. godine, rečima hrvatskog suda suda, “na bestijalan način ubijeni ljudi koji se nisu mogli braniti, koji nisu imali nikakve veze sa ratom”…
- Za Grubore je vođen postupak nekih desetak godina. Suđeno je trojici pripadnika specijalnih jedinica “Lučko” – bio je tu i general Željko Sačić kao četvrti, ali protiv njega su izdvojili postupak, a onda, naravno, obustavili istragu…
Mislim da je bilo zbog neke “greške tužioca”, ali uvek se kod njih dese neke “greške” kad se sudi etničkim Hrvatima, pa budu oslobođeni – počinje priču o ovom užasnom zločinu za portal Srbija Danas predsednik Dokumentaciono informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac, nevladine i nestranačke organizacije koju su krajem 1993. godine osnovali građani sa područja Republike Srpske Krajine zbog diplomatskog, ekonomskog i medijskog rata svetskih razmera koji je tada vođen protiv srpskog naroda.
Starci bili “pretnja” specijalcima
U zaseoku Grubori pored Plavnog, 25. avgusta 1995. godine, pripadnici specijalne jedinice “Lučko” ubili su šest staraca – Jovu Grubora, Miloša Grubora, Mariju Grubor, Milku Grubor, Đuru Karanovića i Jovana Grubora, koje su tamo zatekli.
Postupak su od početka pratile kontroverze, od 2010. i podizanja optužnice, preko završetka prvog suđenja oslobađajućom presudom 2014, žalbi, novog suđenja i nove oslobađajuće presudom 2016, do kanačne oslobađajuće presude Vrhovnog suda Republike Hrvatske u septembru 2019. godine.
Sumnjivo samoubistvo krvnika
Uz to, nisu svi optuženi, kada je reč o trojici specijalaca, dočekali živi ni prvu oslobađajuću presudu…
- Jedan od njih, Igor Beneta, obesio se u nekoj šumi 2011. godine. E sad, postavlja se pitanje da li se i sam obesio, pošto je bilo priča i o tome da je on hteo da prizna zločin… A možda je i sam sebi presudio, možda je proradila griža savesti, to se sad ne zna – zvanično se sam obesio.
Druga dvojica, Frano Drljo i Božo Krajina, za koje je nesporno utvrđeno da su bili u Gruborima, da su vodili svaki po grupu specijalaca koji su “čistili teren” oko pruge Zagreb-Knin jer je tuda trebalo da prođe Franjo Tuđman “vozom slobode”, oni su pravosnažno oslobođeni, što je prošle godine potvrđeno i od strane Vrhovnog suda. Grubori su se, jednostavno, našli u toj zoni koju je trebalo “očistiti” i ti nesrećni ljudi su pobijeni – kaže Štrbac za naš portal.
Kao što je već navedeno, upravo za ovaj slučaj je vezan momenat u kojem Hrvati praktično priznaju da su sledbenici ustaša, da im to pomalo i smeta, ali da neće apsolutno ništa da preduzmu s tim u vezi. Normalnom čoveku koža se ježi od reči izgovorenih na kraju prvog suđenja…
- Predsednik veća prvostepenog, Županijskog suda, obrazložio je oslobađajuću presudu ovim rečima: “Jedna od najvećih mrlja na ‘domovinskom ratu’ i akciji ‘Oluja’ jeste upravo ubistvo nedužnih staraca u selu Grubori, ali vas dvojicu oslobađam jer nisam mogao utvrditi da ste baš vi naredili da se u starce puca”. A pazite, kad su sudili Srbima, onda nisu utvrđivali ni ko je ispalio metak, ni ko je naredio ubistvo – bilo je dovoljno da budu udaljeni na 50 kilometara od mesta na kojem se desio zločin – pa da budu osuđeni ili kao izvršioci ili kao nosioci komandne odgovornosti. A ovde je utvrđeno da su Drljo i Krajina bili tu, ništa nije sporno – snimljeno je kamerama Unprofora, videlo se kako ti nesrećni ljudi gore u kućama, u krevetima, i niko nije osuđen – sa nevericom u glasu zaključuje Savo Štrbac.
Nažalost, nije to iznenađujuće kad je reč o Hrvatima… Istorija kazuje da su tokom Drugog svetskog rata, dok su sledili lik i delo Adolfa Hitlera, a pod neposrednim vođstvom katoličke crkve i Alojzija Stepinca, kao i Ante Pavelića, Hrvati učinili i grozomornije zločine rešavajući “pitanje pravoslavaca” u zemlji pod parolom: “Trećinu pokatoličiti, trećinu proterati, trećinu ubiti”.
Šta onda očekivati od njihovih naslednika?
Eh, da je Hrvatska ozbiljna država…
Nije realno da se uskoro nađe neki zajednički jezik između Srba i Hrvata. Jednostavno, događanja ne idu u prilog tome i ljudima koji bi da žive normalno ostaje samo nada da će posle sledećih 25 godina stvari da se promene.
- Umesto da svi u toj državi – da je Hrvatska normalna, pravna država, kao članica Evropske unije – da svake godine odlaze u Grubore i u druga mesta gde su starci pobijeni mesec ili dva po završetku te akcije, u vojnom smislu, da se izvine potomcima tih žrtava ako ih uopšte i ima u tim mestima, oni i danas, 25 godina posle “Oluje” uslovljavaju odlazak tamo prisustvom srpskih predstavnika njihovom praznovanju te akcije u Kninu – kaže Štrbac za portal SrbijaDanas.
Srbija Danas/N.D.
Povezani tekstovi
