БЕОГРАД, 29. МАРТА /СРНА/ – У уторак, 31. марта, навршава се 29 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка “Плитвице”, догађаја познатог као “Крвави ускрс”, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић из Коренице, док је 17 Срба заробљено и мучено до размјене.
Нова хрватска власт, која је три мјесеца раније одлуком Сабора избацила Србе из Устава као конститутиван народ, покренула је акцију са намјером увођења “уставно-правног поретка Хрватске на подручју Плитвица”.
Акција хрватске војске 31. марта 1991. године услиједила је након што су крајишки Срби крајем фебруара донијели Резолуцију о раздруживању од Хрватске, која је претходно донијела одлуку да на њеној територији не важе савезни закони.
У контексту таквог стања, према подацима Документационо информационог центра “Веритас”, Срби су 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама, на којем је захтјевано да Плитвичка језера остану у склопу Српске аутономне области Крајине.
То је и реализовано, а на улазима у Национални парк на јарболима су биле српске и југословенске заставе, које су 31. марта хрватски специјалци тријумфално покидали, уништавајући све што је српско.
На хрватској страни је у акцији погинуо полицајац Јосип Јовић, којег је Загреб прогласио првом жртвом рата.
Међутим, тадашњи хрватски министар унутрашњих послова Јосип Бољковић, касније је у својој књизи “Истина мора изаћи ван” навео да је обдукција показала да је Јовић убијен метком из америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, такозване “пумпарице”, какве је имала хрватска полиција.
Плитвички догађај се, према многим изворима, сматра почетком рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.
Tог дана православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали “крвави Ускрс”.
Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која је постојала до краја августа 1991. године, када је расформирана због немогућности функционисања и контроле ЈНА.
Контролу над Националним парком “Плитвичка језера” преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.