1991. * У оквиру мировне Конференције о Југославији у Хагу издато је саопштење у коме је предвиђено: а) успостављање лабаве заједнице или савеза суверених или независних република; б) аранжмани за заштиту мањина; ц) неприхватање једностараног мјењања граница. Договорено је да се и на Конференцију позову представници (тј.подкомитет за права мањина) …
e-Veritas, 04.10.2022, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1995 – 4. oktobar
1991. * U okviru mirovne Konferencije o Jugoslaviji u Hagu izdato je saopštenje u kome je predviđeno: a) uspostavljanje labave zajednice ili saveza suverenih ili nezavisnih republika; b) aranžmani za zaštitu manjina; c) neprihvatanje jednostaranog mjenjanja granica. Dogovoreno je da se i na Konferenciju pozovu predstavnici (tj.podkomitet za prava manjina) …
Portal Novosti, 26.09.2022, Broj Srba u Zagrebu pao je sa 17,5 na 12 tisuća
Srbi u Zagrebu čine 1,6 posto stanovnika (12.034). Deset godina ranije bili su zastupljeni s 2,2 posto ili 17.526 stanovnika. Još dalje u prošlost, u proljeće 1991., u Zagrebu je živjelo 45.054 Srba Nacionalna struktura stanovništva u Hrvatskoj, objavljena prošlog tjedna u konačnim rezultatima popisa stanovništva iz 2021., pokazuje da …
e-Veritas, 19. 07. 2022, На данашњи дан – 19. јул
1883 – На Стражилову изнад Сремских Карловаца сахрањени посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића (Славонски Брод, Аустријско царство, 28.3.1824 – Беч, 1.7.1853), 30 година после његове смрти у Бечу. Био је то повод за велику националну манифестацију Срба са територије тадашње Аустро-Угарске монархије. 1984 – Умро Марко Тајчевић (Осијек, Аустроугарска, …
e-Veritas, 01. 07. 2022, На данашњи дан – 1. јул
1835 – У Пешти штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској. 1853 – Умро Бранко Радичевић (Славонски Брод, Угарска, 28. 3. 1824 – Беч, Аустријско цартво, 1. 7. 1853), романтичарски лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Његови посмртни остаци су 1883. пренети из Беча …
Portal Novosti, Fond za humanitarno pravo, 10.06.2022, Fond za humanitarno pravo objavio izjave svjedoka s Petrovačke ceste
“U kamionu smo bili ja, moj sin, majka i sestra od tetke, a u kolima moja žena i ćerka. Krenuli smo u pravcu Bosne. Sedmog avgusta, kada smo bili na Petrovačkoj cesti, počelo je bombardovanje. Poginula je moja majka Dara, moj sin Jovica i sestra od tetke Mirjana Dubajić. Ja …