Predsednik dokumentaciono-informativnog centra Savo Štrbac rekao je da je patrijarh Porfirije fantastičan potez povukao kada je umerenim tonom najavio da postoje tajna pisma Alojzija Stepinca tadašnjem papi.
- Ona nikada ranije nisu objavljena i onda je prva reakcija bila da je to pismo iz 1943. godine za koja se zna, a ono je izneto kao dokaz 1946. godine na suđenju Stepincu – rekao je Štrbac.
- U tom pismu iz 1943. godine se spominje i da je prevedeno 240.000 pravoslavaca ukatoličku veru. I sada su se javili istoričari koji su ga branili i koji su rekli da bi to moglo biti pismo iz 1943. godine za koje se utvrdilo da je falsifikat i da se utvrdilo da to nije mogao da napiše on – dodaje.
Mađutim, kako kaže, pojavi se Hrvoje Klasić jedan od mlađih istoričara i koji govori o pismima i kaže da je u pismima iz 1941. godine našao sporna mesta.
Istoričar Nebojša Damnjanović govoreći o pismima koje je Alojzije Stepinac upućivao tadašnjem papi i o tome da li čovek kao što je on bio može biti svetac citirao je svog kolegu Ljubu Dimića da će ta eventualna odluka će isključivo zavisiti od političkih procena.
- U očima rimske kurije pre svega su to neke strateške i političke odluke – rekao je Damnjanović za Pink.
Istoričar prof. dr Miloje Pršić ocenio je da je srpski patrijar Porfirije dao jednu izuzetno umernu i izbalansiranu izjavu.
- Veoma je dobro da je izašao sa istinom, Nasuprot njegovoj izjavi Klasić već amortizuje sadržaj pisma pa već ublažava stavove, pa kaže da nije to, da on tako nije mislio što nije tačno – rekao je Pršić.
Kako kaže, kod hrvatskih istoričara jako lako će se naići na delove gde mnoga dokumenta, ako nemaju druge argumente, nazvaće ih plagijat ili falsifikati.
- Sve se do te mere amortizuje da nije dobro, ni uputno – smatra Pršić.
Povezani tekstovi
