Šta predviđa Predlog zakona o nestalima, koji će sačekati formiranje nove Vlade
SRBIJA ima predlog rešenja za jednu od najgorih noćnih mora, koja opterećuje gotovo ceo region, uključujući i našu zemlju – pitanje nestalih. Posle ratova na području bivših jugoslovenskih repubika, najmanje 10.652 ljudi vodi se kao nestalo, od čega su čak 4.000 Srbi. Zato je Komisija za izradu Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina izradila Predlog zakona o nestalima.
Prema rečima advokata Miroslava Perkovića, člana Radne grupe, ovaj predlog bi podrazumevao uvođenje stimulansa za otkrivanje grobnica ili davanje relevantnih i verodostojnih informacija o nestalima. U okviru policije bila bi formirana posebna radna grupa koja bi se bavila isključivo ovim pitanjima, i koja bi blisko sarađivala sa zamenikom tužioca za ratne zločine, takođe angažovanim na ovoj materiji.
- Predlog predviđa i različite olakšice za osobe koje pomognu da se otkrije sudbina nestalih, od procesnih, ukoliko se protiv njih vode postupci, do novčanih stimulansa iz fonda koji bi zajednički formirale učesnice konferencije i međunarodna zajednica. Iz fonda bi bile isplaćivane nagrade za informacije – kaže Perković.
On naglašava da predlog obeštećenja podrazumeva i pomoć međunarodne zajednice u isplati naknade za sve koji su oštećeni, ne samo gubitkom najmilijih, već i kuća, imanja, stoke, a ne žele da se vrate u Hrvatsku.
U Hrvatskoj je nestalo i stradalo tokom rata više od 1.800 Srba, u Bosni je nestalo 1.650 srpskih civila, plus 97 vojnika, na prostoru KiM 540 Srba. Prema rečima Veljka Odalovića, predsednika Komisije za nestala lica, Srbija je iz Dunava i Save tokom 1994. i 1995. izvadila oko 1.300 tela, koja su plovila, i identifikovala ih.
- Identifikovali smo i više od 900 tela Albanaca i predali ih porodicama. Za razliku od drugih, naša zemlja sarađuje. Dokle god bude ovoliko nestalih lica, ostaje previše otvorenih pitanja da bi bilo boljitka u regionu – napominje Odalović.
NA ROBIJU DVAPUT
I ZAGREB će priželjkivati ustupanje predmeta kada bude aktiviran veći broj optužnica za “Oluju”, što je u pripremi.
Dogovorom će se sprečiti trenutni pravni galimatijas u kom i jedna i druga zemlja paralelno vode postupke istim ljudima za isto delo, pa može da se desi da jedan već odsluži kaznu u Srbiji, a da ga Hrvatska ponovo gurne iza rešetaka.
Perković komentariše da će sve što predlaže Srbija nailaziti na otpor kod Hrvatske jer je tamošnji “dragovoljni lobi” izuzetno jak. Ipak, veruje, pod pritiskom međunarodne zajednice, kao što je Srbija morala da donese Zakon o nestalim bebama, tako će obe zemlje morati da donesu zakon o nestalima tokom rata.
Na regionalnoj konferenciji koju bi naša zemlja, na ideju Radne grupe, sazvala, trebalo bi da se nađe i zakon kojim bi se regulisala jurisdikcija u suđenjima za ratne zločine, kao nepremostiv kamen spoticanja između Beograda i Zagreba.
Radna grupa je razmatrala ideju da Srbija odustane od suđenja u odsustvu, ukoliko joj počinilac nije dostupan (što Zagreb traži), i zaključila da je to protivpravno i suprotno međunarodnom pravu. Naime, po Perkovićevim rečima, osim teritorijalnog principa suđenja, postoji i realni princip. To znači da, kada Srbija sudi strancu u odsustvu za krivična dela ratnog zločina, a žrtve žive u našoj zemlji ili su oštećeni pripadnici JNA, postoji imperativna odredba da im se sudi u punoj jurisdikciji pred srpskim sudovima. Ovaj princip je sadržan još u jugoslovenskom Krivičnom zakoniku i do danas je neizmeljen.
- Od Srbije se zahteva odustajanje od suđenja u odsustvu samo da bi se sprečio veći broj izručenja Hrvata po pojednostavljenoj proceduri kada kod nas zaživi evropski nalog. Pritom, Hrvatska hoće nesmetano da aktivira svoj evropski nalog za hapšenje Srba – podseća Perković.
Radna grupa zato predlaže ustupanje istraga i predmeta po principu reciprociteta, bez obzira u kojoj su fazi – pred srpskim tužilaštvom i sudom završili bi optuženi Srbi iz Hrvatske, i obrnuto. To, naravno, ne znači da će Srbija odustati od sprovođenja istraga i prikupljanja dokaza o zločinima počinjenim nad Srbima. Naprotiv.
EVROPSKI NALOG O HAPŠENjU
ULAZAK Srbije u EU znači automatsko prihvatanje evropskog naloga o hapšenju.
- Hrvatska je već imala taj problem – kaže Perković. To se odnosilo kod izručenja Josipa Perkovića i Zdravka Mustača Nemačkoj. Mada se Zagreb zdušno branio od ovog transfera i pokušao da menja čak i zakone da bi sprečio njihovu predaju, nije uspeo. Jer, postupanje po evropskom nalogu podrazumeva toliko pojednostavljene procedure da državljanstvo i lokalni zakoni ne igraju nikakvu ulogu.
Povezani tekstovi
