„Novosti“ u Gorskom Kotaru, u Hrvatskoj, gde su vekovima živeli srpski stanovnici. Međunacionalnih problema nije bilo previše, ali sad nema posla. Manastir Gomirje, u istoimenom selu, najčešće posećuju ruski turisti.
ZAGREB – OD STALNOG DOPISNIKA
IDILIČNE slike Srpskih Moravica, kroz koje su svaki čas tutnjali vozovi od Zagreba prema Rijeci i obrnuto, dugo više nema. U nazivu mesta nema više onog „srpske“, ali nema ni gostionice Milana Kvrgića, na samoj železničkoj stanici, iz koje je na put slave krenuo veliki glumac Pero Kvrgić. Sve je manje vozova, kao što je sve manje i Srba, u kraju u kojem su živeli vekovima, a u turbulentnim vremenima devedesetih nisu imali nesrećnu sudbinu da sa kesom u ruci moraju da napuste svoja ognjišta.
NEMA SUVENIRA „Kada Rusi dođu u Gomirje, ne nudi im se praktički ništa. Nema suvenira, a samo dve kuće imaju apartmane za iznajmljivanje. Verski turizam svakako bi mogao da donese para, ali osim priča kako treba investirati, zasad nema ništa drugo“, kaže nam urednica lokalnog portala Nensi Tatar.
- Najkritičnije je u Moravicama, gde živi oko 85 odsto Srba, a većina radi na železnici. Pre je to bio treći železnički čvor u Hrvatskoj, posle Vinkovaca i Zagreba, a danas su poslovi preseljeni u Karlovac i Ogulin. Možda i namerno, da Srbi ostanu bez posla – objašnjava nam Dušan Stipanović, zamenik gradonačelnika Vrbovskog, pod čijom „kapom“ su i okolna mesta u kojima su Srbi većina.
Stipanović kaže da su računice pokazale da „Hrvatske železnice“ skuplje plaćaju poslove u Karlovcu nego što je to bilo u Moravicama, pa ostaje gorak ukus da je tako Srbima uzet hleb u teškim vremenima.
U Vrbovskom, najvećem mestu u kraju, danas živi 2.000 ljudi, od toga 36 odsto Srba. Pre devedesetih ih je bilo 3.000, ali su nezaposlenost i besperspektivnost oterali pre svega mlade ljude, i Hrvate i Srbe, bez razlike. Ostali su starci, a na adresu one šačice zaposlenih svakodnevno stižu otkazi.
- Osmoro naših meštana dobilo je otkaze u Kargu „Hrvatskih železnica“. Gde da se sada zaposle? Nigde – govori stari železničar Mile Pavlović, koji živi od 330 evra penzije koju je zaradio radeći četrdeset godina na Železnici.
Mala je uteha da se u ovom kraju poštuje ustavni zakon o dvojezičnosti, pa je nedavno u Vrbovskom doneta odluka o ćiriličnim tablama:
- U ovom kraju međunacionalnih problema nije bilo previše, a sada polako, bez nervoze, realizujemo i prava koja nam daje ustavni zakon. Nisu naša prava još do kraja ispoštovana, ali to nekako, ipak, ide – naglašava Stipanović.
Veći je problem što nijedan Srbin iz tog kraja u poslednjih deset godina nije dobio stalni posao u državnim preduzećima, „Hrvatskim železnicama“ ili „Hrvatskim šumama“.
- To je katastrofa, ali isto je i sa Hrvatima. Oni koji rade imaju ugovor na određeno vreme, a mladi odlaze u Zagreb, Rijeku ili u inostranstvo. Kulturni identitet na ovim prostorima nećemo da izgubimo, jer to negujemo, ali ljude hoćemo – zaključuje zamenik gradonačelnika Vrbovskog.
Ljudima iz ovog kraja ostala je samo nada, a od nje se teško živi. Ostala je i nada da se Moravicama vrati staro, pravo ime – Srpske Moravice.
SAMO MANASTIR PRIVLAČI TURISTE
Ni u susednom Gomirju, gde živi sto odsto Srba, stanje nije bolje. Slavno je to mesto za hrvatske Srbe, najzapadniji pravoslavni manastir u Evropi iz 1600. godine i crkva Roždenija svetog Jovana Preteče. Sa dolaskom Srba „sa voda Krke“, iz turske Dalmacije, u Gomirje, Vrbovsko i Moravice, došao je i jedan kaluđer kome su sagradili malu kapelu za bogosluženje. Posle njega došlo ih je još šest ili sedam, kako stare knjige kažu, među kojima su bili Aksentije Branković, Visarion Vučković i Mardarije Orlović. Tako je nastao manastir, koji je dao veliki doprinos u odbrani ovog kraja od Turaka. Manastir je 1943. godine srušen, opljačkan od strane ustaša, a mnoge vredne stvari ipak je uspeo da sačuva profesor Vladimir Tkalčić.
Danas, sve se vrti oko toga koliko će grupa ruskih turista sa mora da navrati u manastir. Drvne industrije, od koje su živeli ljudi iz ovog kraja, više nema…
Jurica KERBLER
Povezani tekstovi
