Pije XII i vatikanski crkveni vrh znali su i ćutali o progonu Jevreja, a papa je već krajem 1941. godine bio obavešten o mučenjima u logorima i pećima u kojima su spaljivani ljudi. Papa nije digao glas protiv rasnih zakona koji su odneli živote miliona ljudi u Drugom svetskom ratu, a Katolička crkva je samo pokušala da pomogne manjem broju Jevreja koji su prešli na katoličanstvo. Pije XII održavao je kontakte sa Musolinijevim režimom, a postoje i dokumenti o tajnim pregovorima pape i Hitlera. Posle rata crkva je pomagala da zločinci izbegnu pravdu, a mnogi koji su okrvavili ruke, kao Ante Pavelić, skrivali su se u samostanima.
Nakon rimske konferencije na kojoj je pedesetak vodećih istoričara raspravljalo o ulozi Pija XII i jevrejsko-hrišćanskim odnosima malo je verovatno da će ikada taj ratni papa biti proglašen svetim. Sigurno ne za života sadašnjeg pape Franje.
Nekolicina učesnika skupa pokušala je, bez mnogo uspeha, da stane u odbranu kontroverznog pape koji se oglušio na 15.000 molbi očajnika kojima je bio poslednja nada u borbi za život. Dokumenti iz Vatikanskog arhiva teško kompromituju crkveni vrh i pružaju neoboriv dokaz da je crkva bila po strani, a sam papa Pije iako je znao za nacističke, fašističke i ustaške zločine – nije reagovao.
Zna se da u arhivu postoje dokumenti i o zločinima ustaša u NDH i ulozi Alojzija Stepinca, koji čekaju da ih istoričari prouče. Dok se to ne dogodi i dok se ne sazna puna istina o ćutanju zagrebačkog kardinala o zločinima nad Jevrejima i Srbima neće ništa biti ni od kanonizacije Stepinca.
Sigurno je jedno, Vatikan je dugo skrivao istinu o Piju XII. Konzervativni krugovi u crkvi nastojali su prikazati “Hitlerovog papu” u lažnom svetlu, da je pomagao Jevrejima, a puna istina je da je Vatikan stavljao sve moguće prepreke i u pomaganju onim Jevrejima koji su prešli na katoličanstvo. Za ostale ih nije bilo briga, iako su stizale informacije o istrebljenju 800.000 Jevreja već u 1942. godini. “Poljska se prazni”, depeša je koja je stigla do pape. Pokatoličeni Jevreji su molili da im Vatikan pomogne da spasu živu glavu, a crkveni vrh se skrivao iza dugotrajne i komplikovane birokratske procedure u vihoru rata. Većina je u međuvremenu završila u pećima koncentracionih logora.
Današnja crkva, a pre svega papa Franja, spremna je da prihvati istinu, ma kako bolna i kompromitujuća bila. Ali ne i svi u crkvi, jer je sve veći i otvoreniji sukob konzervativaca koji bi želeli kanonizaciju Pija XII i liberala oko sadašnjeg pape. Drugi čovek u hijerarhiji Svete stolice, državni sekretar Pjetro Parolin na skupu u Rimu je naglasio da crkva želi da se odbrani istina, ali da će za to trebati više od jedne generacije:
- Veliki broj rimskih katolika u Drugom svetskom ratu branio je Jevreje svim sredstvima u otporu protiv nacizma i fašizma, a otkriven je dokument kako je najmanje 3.200 Jevreja bilo skrivano u 155 crkvenih instituta tokom nacističke okupacije – kazao je bliski saradnik pape Franje, koji je i u govoru na konferenciji želeo da sačuva obraz crkve ili bar dela sveštenstva.
Posle ove konferencije, ostaje utisak da konzervativna crkva jedva čeka da Franje više ne bude i da se sunđerom izbriše sve što je uradio da se napokon dozna istina i o mračnoj ulozi Vatikana u Drugom svetskom ratu. Sa druge strane, brojni ugledni naučnici, među kojima su i teolozi, jedinstveni su u stavu da treba objektivno proučavati i analizirati sve što krije Vatikanski arhiv kako bi se doneo jedinstveni zaključak o liku i delu pape Pija XII. A ono što se za sada zna ne ide svakako u prilog ratnom papi, Italijanu Eugeniju Pačeliju.
Lažnim portretom čuvali moć crkve
AMERIČKI akademik Dejvid I. Krecer, specijalizovan za italijansku istoriju, u knjigama je već izneo argumente o ćutanju Pija XII, a nedavno je objavio knjigu o tajnim pregovorima između Hitlera i Pija XII, odmah kako su kardinali na konklavi izabrali novog papu. Otkrio je i dokumente koji ukazuju da se Musolini oslanjao na italijansko sveštenstvo i verske institucije da bi dobio podršku naroda za ulazak u rat, a nije moglo proći a da Pije XII to ne odobri.
- U mračnom periodu istorije iscrtava se dramatični portret pape spremnog da se odrekne svoje uloge moralnog vodiča kako bi sačuvao hiljadugodišnju moć crkve – zaključuje Krecer.
M. Ostojić – J. Kerbler
Povezani tekstovi
